Topola

135

њихове жртве, и y исто време њихове судије, желе само једну једину ствар a та je, да већ једном престану. Једна je од основнпх и полазних тачака y овој дивној вештини разговора умети слугиати. Ништа не изгледа лакше; међутим, мало je ствари тежих. Пре свега сви смо ми склони и задахнути потребом да дајемо својс мпшљење, или да испољавамо какав утпсак. Из тога следује да y многим разгозорима сви одједном говоре. Међутим п они који угушују y себи жељу да ce прва чује њихова реч, и који пуштају друге да говоре, тим још не доказују да умеју слушати. Пустпти неког да говори једно je, a слушати сасвим je друго. Ви, ученицп, знате то врло добро, зато што често пуштате учитеља да говори, не пратећи га. Слушати како ваља не значи само чутп, већ то значи обратити свуколику своју пажњу, запажати оне тананости y мпшљењу, схватити ток разлагања, да бисмо ce тако сећали шта je говорник говорио и да бнсмо му затим одговарали тачку по тачку. Добар разговор личи на ткање. Цео свет зна за тканине, a многи су између вас и видели како ce тка. Ткање je састављено из конаца који иду напоредо један с другим делом својом дужином и то ce зове основа. Ове конце укршта чунак a учвршћују их они конци који су намештени попреко и који ce зову узвод. У добром разговору речи које ce изговоре одговарају једна другој и испреплећу ce као оспова п потка. У осталом говори по концу разговора. И тим ce означује логичко следоваље мисли. Код оних који не умеју слушати, разговор ce изврће на неколико начина. Или сваки од њих прати своју посебну мисао и тада ce могу поредити с путницима који би путовалп напо-