Topola

147

мучнпка који не поштују ни туђе право ни туђу независност, то je света дужност. Па, шта ce ■онда хоће оним : Паметнији иоиушта ? Тим ce хоће да каже да паметнији не тражи свађу, да не продужава узалудне препирке, да уме заћутати кад je потребно, и оставити, без лажног ча■стољубља, последњу реч џандрљивом и брбљпвом противнику. Он има такта и метода; бескорисно не остаје тврдоглав, a нарочито попушта добрим разлозима чак и онда кад ове разлоге изнесе његов протпвник. Он уме да призна да je побеђен истпном, што je једна од најчаснијих и најтежих ■ствари. Из лажног частољубља видимо понеке како упорно остају при својим заблудама и како ■ce бране с толико већом дрскошћу, колико више •осећају да немају право. Што увек треба желети кад ce заметне каква кавга, јесте да буде што краћа и да ce на послетку ствар уреди и изравна. Доћп до тога да, пошто je борба завршена, противници пруже један другом руку, јесте врло лепа ствар да ce њом закључи размимоплажење. Да ли ce тим хоће да каже да треба чекати до завршетка борбе, па да ce онда учини мир ? Ако ce може успети да мир и добри односи не буду поремећени, ако je могућно васпоставити их разним средствима и путовима, не треба ништа занемарити да ce y том успе. Срећно окончати какву свађу врло je добро, спречити пак да ce она не породи п не постане жучном много je боље. Има мирољубивих и одмерених духова који необично добро успевају ,да спрече људе да ce не свађају. У све они уносе разложпту вољу и правилно суђење. Они натерују ствари на добар колосек. То су одбојниди који спречавају јаке сударе, то су сарад-