Topola

7

03 тога, што он интуицију доводи y непосредну везу са инстинктом, који je по вему бвтно раздичан од интедигенције. У развићу ашвотињског света постоје две основне гране, чији - се врхови завршују с једне стране иесектима, код којих je инстинкт доведен до еаврвlенства, a с друге стране човеком, еод којег je интедигенција достигда максимум. Док je инстинкт способност, да ce употребе и створе организована оруђа (одн. оргаеи), дотде je итедигенција епособност, да ce употребе и фабрикују неорганска оруђа. Инстинкт je croca y аепосредаој. вези са самим процесом живота, док je интедагеација управљена на неорганску материју. Кад би инстинкт био y стању, да постане свестан знава, које импдиците дежи y њему, он би нам открио тајну живота, коју интедигендија није способна да открије. Орећом наша свест није чиста кнтедигендија ; око светдог језгра иатедигенције надази ce једае таман кодут инстинктивног сазнања (јер инстинкт и интедигендија, по Бергзону, чине нераздвојну дедину y почетку животног процеса y ашвотињском свету), који Фидозофија има да употреби, да би дешда до сазнања праве реадности. На тај начин фидозоФија постаје битно раздична од науке. Наука je искључиво ствар интедигенције и као таква она с потпушш успехом сазнаје законе материје и од органске првроде оно, што je на њој материјадно и неорганско. Ади наука je неспособна да схватп живот, с тога y домену биодошких наука и фидозофија има да каже своју реч. Напослетку, схватајући