Topola

пице постати бескрајан број, то je таква противречност, од које ce већа замисдити не може : то je ирави CKOs крајнега y бескрајно, па ипак ce такав скок uopa замисдити, ако постоје бескрајне дедине крајних дедова. Ове две противречности бескрајнога сасма су довољне да једнои за свагда униште теорију бескрајности. Али да ce и' директно утврдити да je свет крајан. Обичво ce мисди да ce крајност света y простору не може уопште замисдити, док баш обратно ми бескрајност света y простору, т. ј. сам бескрајни простор као такав никако не можемо преставити. Свава наша престава простора врајна je, и бескрајност њена не састоји ce ни y чему другои до y томе, што je увек y масдима ножемо увећати. Наша престава бескрајнога није никад престава еамог бескрајног као таквог већ. само негација преставе дефинитивне крајности. Простор који y једном номенту престављамо увек je крајав a никада не бескрајан ; крајни простор једнога момента ми истина можеио y идућем моменту да увећамо, али он остаје и y новом моменту крајан, тако да нивада ни y једаом моменту није и не ложе бити бескрајае. Само кад бисмо могди преставити простор као бескрајну цедину y једном моменту, онда би нростор био несумњиво бескрајан ; овако из неодређене крајности престављевог простора ми бисмо само онда могди закључати на његову боскрајност, кад идеја бесконачнога неби садржавала пикакве противречности. Дубља анадиза преставе бескрајности

128