Topola

131

исто тако мора аматн један заједничка ценгар својих кретања, као што планете y суачанои. састеиу имају свој заједаачка центар кретава y сунцу. *К,ао што наиме плааете сунчаног снстема својии путањаиа леже готово потпуно y равниаи сунчевог екватора, тако исто морају звезде млечне путање дежати y једној истој равна, јер ce само тако да објаснити оптички феномен млечне путање, разуме ce ако ce уз то још претпостава, да ее и ми сами као глеДаоди аалазимо y истој равниаи. Лко je свет безграничаo y простору, онда je несумвиво да y њему мора бити бесконачно много тавввх звезданах система какав je наш систем млечне путање, и Хершел je мислио да су маглине, које je он први на небу опазио, и тако зване звездане гомиле такви звездани системи заеебНOХ мдечнвх путава, која нам само због своје неизмерно велаке даљине изгледају или као мзглине, које ce ни најјачим оптичким ивструментима не могу ввше растворити y звездане гоаиле, или као звездане гоииле. Хершел je дуго држао да су еве маглине само гомиле звезда, и да бн јачи оптички инструменти доиста све маглине растворили y такве звездане гомиле. Докле год Астрономија није имала срестава да ге увери о тачности ових Хершелових претпоставки о природи маглина, дотде ce могло с аравом мислити, да су магдине доиста веизиерво удаљени звездааи системи еових мдечних путања. Али ce пронадаском спектралне анализе утврдило да међу маглинама има