Topola

20

тако и јод финалистичког схватања те еволуције. МеханистичЕО објашњење немогуће je, по Бергзону, стога, што ce иеханичви uoæe објасаити само мртва матервја y чијим процесима право трајање не игра впкакву улогу, где нема никакве еволуцаје, никаквог стварава, где констедадцја једног момента садржи све што ће ce десити y идућим моментима. Бергзон показује и критиком специјадних механнстичких објашн>ења еводудије (дарвинизма, дамаркизма и др.), да je то објашњење нешогуће. Фвналистичко објашњење пак немогуће je стога, што претпоставити да je унапред одређена еволуција органских бића, да ностоји један првобитни пдан те еволуције, значи превидети стварачки Еаравтер еволудије, значи превпдети улогу иравог трајања које y еводуцији игра улогу : право трајање je стварање новога, непредвиђенога, и финадизам, тврдећи да je еволуција органсЕих бића y напред утврђена, y ствари авцеатира принцип механистичког објашњења. У фннадизму, међутим, има један део истине, има истине y толиео y еолико ce вине указује на хармонију која постоји међу разним органскин бпћима, само je погрешка његова y томе, што разлог тој хармонијн тражи напред, док ce он y ствари налази позади, y општем животеом импудсу, од кога води пореЕЛО органска свет. Прави принцнп објашњења еводуције органсЕОг света различан je, дакде, и од механизма и од финализма, то je приндип стварачке еволуције, Тај вринцип чиви y исто доба издишнии и виталистичко објашњење животннх