Topola

даље, раздика y неггокретности биљака п покретности животиња : тиме што жавотање морају да траж е своју храну, oue морају да ce крећу с места. Посдедида ове раздике, даље, je y томе, што су би љ ке несвесои, док су жнвотиње свесни организми : свест оиогућује разноврсна кретања, особито сдободан избок кретааа. Огуда, даље, y животиаскои организму нервеи систен, као непосредни супстрат свести, и субординација свих остадих органскнх система животињског теда нервнои систему. Од четири гдавае диније, y које ce развио животињски свет (бодљокошди, иеаушди, згдавкара и кичмењаци), две су убрзо постаде неепособне за даљу еволуцију, a само друге две (згдавкари и киаиењаци) биде су способне да ce високо уздигау. Ове две дзнаје представљају y исто доба дивергентно развпће двеју раздичаих теаденција, које ce y првобитном животном елану (заједно с трећои тенденцајон реалнзирааом y биљном свету) спојене надазе: свесги као инстинкта и свестн као интелигенције, Стога што су инстинкт н антедагендија y првобатном жавотвом елану спојени, они ce и при дивергбнтп )м развићу CBOu не одвајају потпуно једао од другог: сваки je инстинкт обвијеа једнин кодутои интелиген* даје и обрнуто. И инстанкт и интедагендија су свест, само je инставкт анулирана, неутрадизирана свест (и тиме ce разлакује од несвесности бнљае, која je успаваност, одсуство свести): y внстинкту радња сдедује вепосредно за представом њеном, док ce биће