Topola

интедигенције саетоји y уметању других супротних представа између радње и њене представе. Животни едан (који je очевидно коначан), реадизирајући себе на неорганској материјв, може на два начина дедати на ву : иди непосредно, стварајући организовано оруђе, којим ће да радв,. ида посредео, тиме што ће ослособати органазан да сам Фабрикује себи оруђа es неорганске материје. Оно прво жввотни едан чини y инстинкту, ово друго y внхедигенцији. Из раздвае y тендендији, коју реадизују инстинат и внтедвгендаја, проастичу све остаде разлике међу њвма. У своме несвесном сазнању илстинкт сазнаје ствари (т. ј. он ce односи на појединачно), a интедигенција односе (стога, као што смо y почетку напоменуди, кад би инстинкт био y стању да спекудира, он би сазнао биће ствари, док интедигендија, и ако je y ставу да тражв биће ствари, усдед своје формадне природе није способна да га нађе). Како je задатак интедигендије чието практичан, то je и сазнаве њено управљено само на мртву материју. Отуда je наша интедигенција y стању да схвати само чврсто неорганско тедо и отуда тенденција њена, да сва теда сведе на та теда. Даље, интедвгенцаја je y ставу да схвати само оно што je дисконтинуирано, отуда она, да би конкретну просторност материје могда ироизвољно дедити, ставља на место те конкретне хетерогене нросторности хомогену просторвост апстрактног простора. Даље, интедигендаја je y стању да схвати само оно што je неао-