Topola

15

средишних вијуга. Наскоро затим отпоче изналазак и иримеТча • једве чињенице нз историје развића органа бацати нову светлост на ток средишних живчаних путова. Показало ce, да системи влакана, који имају да наврше различите радње, по правилу ce и y разна доба развијају, тако да ce могу по њихову једновремену постању познати заједнични делови једнога живчакога пута. И опет ce нашло, да један ред живчаних влакана, који ce креће од полазних тачака живаца за покрете, a завршује y можданој кори y области средишних вијуга, чини y своме развићу један заједнични систем, a то je онај истн ред влакана, који je патолошко-анатомско посматрање већ било пронашло, Али ни ове потврде нису биле завршне, патологија, једном упозорена на ону знамениту област мозга, могаше у многим случајевима утврдити, да повреде или поболевања управо тих делова мозга имају као последицу узетост хотимичних покрета; штавише пошло je за руком, да ce за поједине мишићне групе тела с извесношћу покаже спецнјалнији положај средишних места, која, када сеуниште, повлаче с тими нестајање оних покрета; нарочито о положају оних области, који су одређени за мишиће лица и језика, за мускулатуру руку и ногу једва да влада више каква несугласица y мишљењу. Јасно je, да ce једва може још сумњати y резултат, до кога ce на тај начин дршло опсежним испитивањима a са четири разне стране. Свакојако не смемо ни .ту, као што то лако бива, задобизени резултат заменити каквим послецима, који ce за њ могу надовезати, Утврђено je само, да оне напред означене области мождане коре уделују y извођењу хотимичних покрета. Али ce из тих резултата не да никако извести, да je иа тим местима и седиште воље. Штавише, то je сасвим невероватно, па баш и y оном смислу, y ком уопште може бити говора о седишту једне духовнс радње. Сваки je вољни акат догађај, који претпоставља представљање и чуствовање, те je стога и y свом физичком начину појављивања везан за сложене физиоашке процесе. Мишљење je, да je седиште саме воље y којим било посебним деловима мозга, готово исто