Topola

му је првенче, као што сам вели, „Физички аксиоми и њихов однос ка каузалном принципу“ (1-866 Марта 1874. довршио је у Хајделбергу своје чувено дело „Основе физиолошке психологије", све до данас најзнаменитије дело своје врсте, за сам могао слободно рећи, да је њим „ограничио једну нову област научну“. Исте га године находимо као редовнога професора филозофије у Цириху, на месту Алберта Ланге-а, писца знамените „Историје материјализма“. Али га већ идуће године одвлачи Лајпциг. У Лајпцигу заснива први институт за експерименталну психологију (1879.) и у њему остаје до краја свога живота. То је и место његова даљега веома плодног и опсежног рада. Ту је он написао своју „Логику, испитивање принципа сазнања и метода у научном истраживању“ (1880. —1883,), затим „Етику, испитивање чињеница и закона моралнога живота“ (1886.), „Систем филозофије“ (1889.), „Увод у филозoфију“ (1901.) и „Психологију народа, испитивање закона развића у је.зику, у митосу и у обичајима“ (1900. — 1920.). Написао је осим тих великих дела и „Преглед психологије" (1896.) и (за учитеље) „Увод у психологију“ (1911.). Великн је број његових расправа и чланака, од којих је један део обухваћен у „Есејима“ (1885.) и „Малим сиисима" (1910. —1»11.). Уређивао је „Филозофске студије" (1883. место ступиле 1905. „Психолошке студије". Врло је јасну и прегледну слику Вунтова рада дао Др. Владимир Дворниковић, професор на университету у Загребу .( Шlћеlт I УигкИ I пјероуо гпасепје, ргl§обош зшгб У/шкНруе 1. sерlешћга 1920., РИогоћјзка ђјђИо!ека, ђг. 1. 2а§геђ 1920.), и нека та књижница послужп као добродошла допуна свему овоме, што је у последњим свескама „Књижнице" од Вунта м о Вунту речено. Г.l. ш.

46