Topola

вплан? Под којим се погодбама може из једног или више правилних судова пзвести нов правилан суд? Ова питања сачпњавају главни иредмет логике. Према томе, могла би се логика још дефиписатн као наука о оппшш условпма правилнога суђења. Али се код свих судова не могу утврдити такви општи условп њпхове правилностп. Велики број судова служп за формулнсање и изражавање индпвидуалних опажања. успомена. очекивања. Сви су таквп судовн. које ja зовем судовпма гледишта, по природп '•војој само субјектнвно иоузданп. и зато не дају иовода за логичко испитивање. Такво се пспптивање може врпштп само на судовима који исказују општа тврђења т. ј. тачније речено, који не означавају чињенпде индпвндуално одређене п индпвидуално обојене. него такорећи пзражавају зак он е збивава. Такве судове назиг.амо суд овима uо ј м а д само ови могу постатп предметом логичког нспнтивања. . Како нас учи традндија, старија од две хпљаде годинж такво испитпвање успева најбоље на тај начпн, ако се с у д о в и п о ј м а вештачкж раставе у своје елементе. Тн су елементп овде п о ј м о вп, један облнк мишљења, који истина хек у суду долази дејства, алп се ппак мора п за логпчве цнљеве подвргнутн самостаоЛном посматрању. Сваки појам носи обележје општости. Он постаје као талог многих судова гледпшта и у исто je време једннствени носплад особина п стања, заједпичких чнтавој једној множпнп иредстава. У свесхи се појам спмболпчким знаком, већином једном речл. Тачно прецизовано значење речп т. ј. особпне ir ставва. чпји je носплац појам, сачпњавају његову садржину; објекти. на којима се дотпчне особине п дотична стања налазе, сачпљавају обим појма. Традпционалпа логика иредузела je пспптивање судова учењем, да nx треба сматрати као и с к а з е о одно.сима по ј мов а. При том се ноказало посматраље односа обима као много подесније, пошто се ови могу очпгледно представити д иошто се па њих могу још корпсно пршменптп математпчке формуле. Док садржајни односи остају увек, апстрактнп. па нитп се дају очнгледно, представити нити математичкп формулпсати. Традиционална логика остала je дакле већим делом л о г н к а о бим а. Она истражује, којп су односи иојма могући по себзв пита, који се од њпх изражавају судовима, н трудп се да дозна. како се нз датпх односа појма могу извести нови односн. Ово извођење називамо з а кљ у ч и в а ње, и тако се традиционалиа логика дели у науку о п о ј му, о су д у ir о з а к љу ч к у.

32