Topola

Схватање еуда као исказа о односу иојма дуго нао je обмањивало о правој пслхолошкој природи самога акта суда. Како су се увек помињада два састојка суда. то се заборавило. да појава, на којој je тај суд заснован п којој je тај суд дао обллк. садржп оба састојка нераздвојена. 0 психолошкој важлостж фулкцжје суда, а нарочито о њеној важности за теорнско сазнање, проговорлћемо доцније. Алл већ овде морамо нстаћи, да je логпка потпуно у праву, када раставља суд у појмове. у колико то сдужи њенн.м циљевпма. Само што препначење. извршено вештачки радп извесних научнпх дпљева. не сме да захтева да буде меродавнр за првобжтну ii битиу пржроду психжчкога акта. Са науком о појму, суду ж закључку нжје ппак задатак логиже жсцрлљен. Она треба још-да покаже, какву примену лмају овл обллцл у научном мпшљењу. л да лрема томе лспита мет о д е лстражлвања. Прл томе ћемо с В у пт о м лајбоље одвојнтл методе прлказивања једпог већ познатог садржаја од методаЛЈслптпвања. Методи лрлказивања су пре свега дефпл л ц пј а и поде л а по јм ов а као л разпе врсте доказа. Код метпда пспптиванча бпће олда прлказане индук цл ja и д ед у к u п ј.а, ал а л нза л сипт е з а ? хлпо т е з а и фнкцл ј а *) као л другп вилш спецлјаллп методж. Али наука о методпма локазаће се тек олда плодолосна када се буде спустжла до лојединих наука п буде прпказала њлхове методе. Према томе разликујемо једпу .општу л једлу специјалну методику. Ова последња представља логику појединлх наЈжа. В ун т je овај џиповскл посао урадло у своме делу у трж Е.њиге. и тжме задатак логике необжчно проширио. § 13. Развитак и правци логике. Крајем четвртога века пре Христа осетлла се потреба да се прецлзно формулжшу оплшг закопл мжшљења, то je блло онда када су млсллоци. који су прлпадалп такозвалој мегарској дшолл. ла једпој странн изјавили сумњу у могућпост лстинитлх судова, па другој стралл покушавалн да софистичклм закључцпма збуне лротлвнжка. После Сократа. који je тражио сазнање појмова

■ } Иод фикцијолг разумемо свесно лажиу. у суби потиуко Iфртивур.£>шу претиоставку, коју смо принуђенп учннитп да бп смо решили пзвестаи научнп зададак. Превелику п врло занимљиву улргу, коју ово довнјање људскога духа игра у развитку наука, особито у математици-,..физици, правима и нацпонадлој ••кономпЈи, одлпчио je описан у књизн. која je п пначе врло зиачајпа »Die Philosophie des .Als 0b : « von Hans Vaihinger 1911.

Увод у философију