Topola

да.Аристоте лова логика нема нпкакву вредност. п енергично je саветоваоlиГиндукцију, где се прелази са појединачнога на оишхе. Па ипак се Аристотелова сколастпчка логика одржала главним деловима дуго још као предмет шкодске паставе. а великим je , делом то н до данас остала. Hob правац и нову садржнну дао je логици Кан т. Поред старе чпсто формалне логике, "i;ojy он оставља и даље да важп. створпо je једну нову врсту логичког посматрања, коју je крстио трансденд ентал н о мл огиком. Он je веровао, да he у об дицима судоиа наћи основне функције људскога разума. ионоћу којих овај формира п развнја утиске којп долазе с поља. К а н i сматра ове основме функције за неку врсту прапоседа нашега духа. који њихбвим делањем такорећп сам ствара залФшитост у природном збивању. Али тиме добијају логичке форме готово тваралачча' снагу. Развијајући даље једнострано ову мжсао Хегел je ондај шАшслио мфтафизичку логику. у којој се логичкп саморазвој појмова иотпуно поклапа са стварним абшваФем. са бићем стварн. Хегелова логика. чија je дијалектичка метода бнла од јаког утидаја.. пзгледала je у другој половинп деветнаестог века потпуно заборављена. али ето где данас оживљује у новом облпку. Псто тако и логика сколастичара средњега века налазп понова енергичне бранноце. На с-упрот тим струјама гледа опет да прибави себи важност једно потпуно ново схватање, које нарочпто наглашује строг емшгрички карактер логичких закона. У савременој логици iiorv се отприлике равликовати ови иравди; jl. Психо лоm к а логика испитује иодробно пспхолопше основе закона мишљења. Пошто je овде за нолазну тачку служпло стварно мишљење, то je врло много допринето пспхологпјп чишљења. а п разјаснила се природа процеса мишљења, како се ои у ствари развија. Најодлучнији представници тога правда, којима припада н писац ове књиге, схватају логичке законе као талог општег и осведоченог искуства. Онда се задатак логике састоји једино у томе. да испита. колико свако посебно нскуство садржп од општег и осведоченог искуства. 2. Логика теорнје сазнања не само што хоће да утврди вредност закона мишљења у областЈг докучљпвога. иего и да одреди границе сазпања. На тај начин она прелази оквир специфично лбшчнога ii задире дубоко у проблеме критике сазнања и метафизике. Дотнчна испитивања су више иута врло важна, али она постижу много мање слецијални цил, логике, напме сазнање општих услова објективне извесности. јер задиру од-

— 35 —