Topola

34

ii II л атон а, којп Je лредузео да пспита дефинидпју и поделу дојмова, латио се Арпстотел да тачно u подробно нспита и разложи иравила закључивања н доказивања : д тиме je постао оснивачем логике. Ариетотел Je био нотпуно на чисте с тпм. да прп том ндје стало до OTKDiiha пових истшта. nern ло иеттивања резултата природнога.мпдљења. Он изрдчно каже. да Je задатак логике ; да закључке, који су учпњекп. сведе на одређене облике, да бц тако пспитао њпхову тачност. Аржст о т е л Je такође знао, да се закључци. којп- су за ту сврху одиста учињени. мораЈу растаbiitii у судове на коЈнма они почива Ју. а судовп опет раставптп у своЈе елементарне поЈмове. Према тсше Je име. коЈе je он својој у науци дао. гласнло потпуно тачно аналптика т. Ј. вештпна \ радтчлањавања. ПозниЈп стари век п средњп век обухватплн су А р и ст о т ело в е логичке сппсе ( о категоријама пли основшш дојАКШша. о расудноЈ реченпци. о науцн закључивања н" доказиваља. науцд о доказнма вероватноће п о дефпниднјп. које садрже осам књига Топике') пменом /-Органон« т! ј. оруђе (мишљења). 3'вод у те списе, саставио je деоплатондчар Порф д р п Ј е (у трећем веку после Христа) и на латинскд лревео Боецлје (шестд век). Тај увод. у коме се говорп о дех најважнијих основних лојмова (род. врста, разлика код врста, нарочпто обележје [proprium] п слтчајно обележје), уведен Je под именом »Quinqne л-oces« као уџбеннк у све школе средљега века. Ар ис то те лов п ученнцп Теофраст д Еуде м о е. стончари д у многоме сколастпчкд фплософи у средњем веку још су више усавршдлп облике закључака л ctbgрили мноштво нових вештачклх израза. са којпма Je лзвежбани ддЈалектдчар морао брзо и лоуздано да onepirae. У шеснаестом je веку Пет а р Ра м. жучнп ћротивндЕ Аристо т е л о в и сколастике. ослањајући се на Циц е ра п Кв и н тп л н а д а . наппсао Један уџбеник логике, у коме Je материјал био тако раслоређен како Je то Jom п данас. у већини уџбеника логлке*). Енглес Бе кн локупшо je v свом Xovum Organon« да докаже. N' - 1

*) »Логнка« Истра Рама, коју ou још зове »-Ars disserendis са(■тавл,еиа je пз два дела. Првп део »de inventione« бавп се појмом, његовом д| - фшшцијом п поделом; другп »de indieio« бавп се судом п закллчком. Овај je урбепш: бпо толико општп, ла се на up. за моћ раеуђивања уцотребљавао израз »secimda Petri« (другп део логпке Петра Рама) п у пстом се зпачењу на газп још код Капта п Шопепхауера.