Topola

Да је хтео, могао је жскористнти што боље те јаке особине за трговца, али он није био безобзиран. Поред тежње да заради на допуштен начин, његова делатност није га могла нагнати да се обогати на штету друтих. То је био човек који се ретко поводио за срдем, ако је био у питању ко од његових, али је то чинио увек за туђина. И поред тврде спољашности, он је био широк и дарежљив. Давао је тихо, не размећући се, не тражећи присуство никога. К нама је долазио какав сиромашак са села и одводио пар волова, скоро неопажен и од нас самих. Мада је добро познавао људе, ипак му се десило неколико пута да му се подсмехну иди да забораве. Он је памтио добро. Ако би се ко од тих појавио у дућану или кући, он је показивао врата на отворен и груб начин. Понеки од њих покушао би да га дирне својим преплашеним гласом. Дед га узимао за рамена и избадивао лудом снагом напоље, а после је отресао руке, као да се упрљао додиром нечега што му је изазвало дубоку одвратност. Као и сви људи његовог доба, он је био у кући одсудан противник свега што је чинило живот угоднијим и скупљим; он није могао увидети закон да се са напретком повећавају и потребе. Али, у трговачким пословима, од свега тога није било ни трага. Куповао је оно што у чаршији нико није хтео; знао је проценити вредност, израчунати у напред све користи, и није се варао никад. У његовој коњушници вриштали су хатовп каквих није било у околини; под њим су се умиривале хале које нико није смео узјахати, и због њих често су нам слуге бежале у село. „Буди му слуга, док си пред њим, а господар кад си на њему!..” викао је љутито, кад би видео

какву неумешност. Био је необичан у свему; у навикама, начину живота, говору и одевању. Имало је иечега ипак привлачног у његовој узбурканој појави, са лако заваљеном шубаром, широким набораним челом и малим продирним очима. Његови одсечнп покрети тела, и звучан свеж глас, утеривали су у лаж седе

33

ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАХА