Topola

Турака да их избегну као протнвнике. Пастојање ових других остало је без успеха. После три годинс ратовања, кад су се голоруки одржали сами и успели чак да туку царске паше, устаници су се моглп са правом надати да ће још боље проћи сада кад на султана устаје силна руска држава и кад читаваједна страна Србије буде штићена од руске војске. Сем тога, идеја о обнови старе српске државе, са пуно љубави пегована и проповедана од свнх образованих родољуба ондашњег српског света, а веома жива у читавом нашем племену, била се већ толико развила и ојачала да се внше није дало лако вратити на скромне захтеве из 1804. годнне. Наша раса, са једним непрепорним романтичарским елементом у замаху и политичкој идеологији, понесена успехом, била је лако склона да прими руске понуде н настави борбу, и то сад тим пре што су изгледн на успех били већи, а положај несумњнво лакши него за прошле три године. „Еад се здружимо и ми и ви, шта све можемо постићи!" говорио је руски проглас Србима од 11. јануара 1807., појачавајући им веру у сама себе и изазивајући амбицију и уверење о њиховој вредности и значају. Карађорђе лично добија од цара Александра I на поклон сабљу, као видно признање јунаштва. Одговор који су Срби дали Русима веома јасно карактерише њихов симпатнчни гест борца за пуну слободу: „Ви пас позивате у савез и заједничко војевање против насилнога тиранина имена хришћанског, што смо од вас увек желелн и од свеблагог Творца молили: да се ви приближите нама. Ми смо увек нашу срећу у вашу непобедну мишицу полагали, и у својим великнм невољама утешили смо се и окрепили вашим скорим доласком . . . Ми ћемо се постарати да испунимо ваше паметне савете, и нећемо поштедити крви наше за славу Славена. и У седнлци Управног Савета, 19. марта, кнез Сима Марковић, његов председник, дао је, на Портино питање, свссну и довољно наглашену изјаву да „СрбиЈа сматра ссбс као независну државу и и да, нрема томе, њен одношај према Цариграду од те године постаје из основа друкчији. Улога.обичног субаше, коју би устаници 1805. још биди примшш у своме односу према султану,. иромснила се сада у борбени став прсгаоца. Али, великс наде које су Срби полагали у тај савез нису биле ни из

далека оправдане. Пре свега, Срби су мислили да ће Руси њима послати војске, да помоћу ње прошире обим своје акдије; а, у ствари, Руси су тражили војску од њих, да би олакшали своме десном крилу. Са друге стране, главна снага руске војске била је сва заузета тешким борбама са Наполеоном, и њена акција на Балкану била је, услед тога, далеко и од другостепепе важности. Срби су то брзо увидели и, необавештени 6 општој европској ситуацији, тумачнли су руску уздржљивост млакоћои и злом вољом њихових заповедника. Карађорђе, човек импулзиван, није могао да сакрије то незадовољство. Он је отворено поручио руском генералу Исајеву, којије командовао крајњпм десним крилом руским, како га је руска неактивност довела у веома тежак положај Ради њих он је дошао у отворено непријатељство не само са Портом, која беше вољна да се погађа, него је ради савсза са Руснјом навукао на Србпју и мржњу аустријског двора, који је потпуно затворио гранпцу и лишио српску војску и народ сваке могућности довоза хране и муниције. То нерасположење имало је и унутрашњих последица. Београдскн митрополит н неколико угледних војвода, у интимнијим везама са руским људима, држали су страну Руснма, веровали у њихова обећања и налазили да Срби нису довољно захвални. Карађорђе, који није био пикакав дипломат и који се стално колебао, подлегао је доста често моментаном утиску и саошптењима своје околнне. А у тој околини налазило се доста људи који су били нли у отвореној служби Аустрије или њој потпуно одани, и који су, потицани отуда, употребљавали све вештине да руску помоћ прикажу и сведу на мање-више празна обећања. Колебљив, Карађорђе ннје задовољавао ни једну страну. Срцем, несумњиво, он је с почетка био више уз Русију; али, непосредно суседство Аустрије н дуге везе са њом имале су јака утицаја на њ, и он је много водио обзнра о томе шта му се отуд поручује или замера. Тако су у Србији створене две странке: русофилска и аустроФилска. Поред тс, чисто начелне разлике, дошла је после и лнчна. Карађорђевим противницима Ово беше згодно да своју личну суревњнвост покрију неким општим плаштем и да под њнм слободније устану против њега и његовог апсолутног положаја у земљи. Ради тога се код њих, ако