Topola

11

душевног мира филозофа, далеко од Нирване. Увек у етраху, бринуо се и дрхтао за сваку ситиицу. Свака мало већа бука на улицн плашила би га, дограбио би увек спремно оружје и чекао би непознатог непријатеља. Бојао се заразе. Браду није бријао већ палио. Напуљ остави јер се појавила нека болест, Берлин бојећи се куге, Верону јер је мислио да су му дали отрован дуван. Не дира туђу чашу и ако је прана. Алж ито није доста. Боји се пожара; станује само на пргом спрату како би могао побећи у случају ватре. Своје рачуне, па чак и списак рубља што даје на прање, пише грчки или санскртски и скрива којекуда по књигама да му их умишљени непријатељи не би нашли. Са задовољством говори о себи, о својим сликама и фотографијама, а мајку без разлога вређа и потцењује; своје имање оставља војницима и псима. Тако и Ниче, неоспорно болује од мегаломаније. Пише о томе зашто је тако мудар. Јер он ради само ствари првога реда које не може урадити нико други после њега. Можда ће се једнога дана оснивати на универзитетима засебне катедре за интерпретацију његовог Заратустре. Нико није до данас разасуо толико уметничких вредности као он, винуо се хиљаду миља изнад онога што се до сад звало поезијом. Из његових списа говори психолог који нема себи равних. Гете, Шекспир, Данте, песници Веда, нису ни достојни Заратустре. Тако и Кристифоро Коломбо верује да га је сам Бог послао, да је месија божји. У свом потпису додаје знак Иоуса Христо. По њему се остварују пророштва пророка из старога завета. И њега ради моћи ће ускоро да се оствари крај света, судњи дан; по његовом рачуну тачно стопедесетшесте године од дана открића Јамајке. За Кардануса не би смели тврдити да ли припада више генијалним људима или лудацима. На