Topola

19

је друго склоноет ка злочинству него 'застој, атавизам, ппвратак склоностима, особинама далеких примитивних прадедова, прановека, склоностима п особпнама које су онда биле нормалне, а сад су изузетак, ненормалне су, девијација. Ту своју хипотезу, ослашајући се на Дарвиново и Хекелово мишљење да је онтогенеза, дакле развптак индивидуа, верна слика филогенезе, развитка врсте, доказује иопитујући појаву злочина и егоизма код животшве, примитивног човека и' детета. Нажалост не можемо да се упустимо у даљња разматрања. Прелазимо на наше питање: на генија. Ако је злочинац дегенериран, атавистички дегенериран, како да схватимо дегенерадију генија.Да ли можемо уопште говорити о генију као дегенеративном типу ? брозов одушевљениследбеник.Макс Нордау одвојио је своје мишљење од схватања учитељева. По њему је геније свакако изузетак, аномалија, али не с дегенеративним особинама: Геније је аномалија еволутивна и прогресивна. Јер преставља живот и будућност. Јер Је свака дегенерација абнормалност, али свака аномалија није дегенерациЈа. А гениЈе ниЈе корак унатраг, ниЈе атавизам као злочинац,. геније Је корак унапред. Али има и дегенерираних гениЈа, заправо гениЈа с дегенеративним особинама. поеудогениЈа. Њима Нордау посвећује велико дело од преко 500 страница. ПсеудогениЈи су штеточине,. они не воде човечанство ка светлости, ка сунцу, ка врху брега, они нису пионири, прави ствараоци, вођи, путеви ка будућности. То су болесни псеудогенији, лажни гениЈи, коЈи су људима донели више зла и мука, него добра и утехе, то су симболисти, декаденти, мистици, Ибзен, Ниче, Зола. А ако код правога гениЈа и налазимо поЈава ненормалних (ту се Ломброзо иаравно ниЈе преварио) то нису ознаке регресије. Као што професионални атлети трпе од.