Topola

13

до 1842, кадајена престо Србије ступио Кнез Александар Карађорђевић, син Карађорђев. И ако Топола није била више престоница, Кнез Александар Карађорђевић је поклањао велику пажњу њеном напретку. Он је обновио порушену тврђаву и конаке, и подигао и друге зграде ван градских зидова. На западној страни тврђаве, с друге стране друма, у Карађорђевом шљиваку, подигао је гостионицу за путнике, која је данас президана „по плану“, а мало ниже од ње касарну за кавалеристе. Јужно од тврђаве, на истој страни друма, подигао је кућу за свештеника, а ниже ње, већи број лепих сеоских кућа. Северно од тврђаве, опет на друму, подигнута је среска и општинска кућа, а даље од њих, с обе стране друма, пружала се читава улица дућана за вашаре, који су се држали два пута годишње. Осим дућана било је и других зграда дуж друма. И Т ополску цркву, задужбину свога оца, Кнез Александар је обновио и украсио. Нарочито иконама за иконостас које је радио онда чувени српски сликар Димитрије Аврамовић. Тако обновљена и украшена Тополска црква била је поново освећена 1848 године од стране тадашњег српског митрополита Петра Јовановића. За пуних десет година од поновног освећења, Кнез Александар је много волео ту цркву и Тополу и често у њу долазио. Отседао је у своме Конаку, и седећи на чардаку посматрао народно весеље и игре, које су биле приређиване пред Конаком у тврђави. Али од 1858 године, по одласку Кнеза Александра Карађорђевића из земље, Топола нагло опада, а 1877 године за време Тополске буне тврђава буде порушена, сем доњег дела куле уз сам конак, као и један део варошице. Услед нових железничких путева она губи и свој економски значај, и постаје готово обично село. Тек 1882 године буде проглашена за варошицу.