Topola

ii жознати, много допринео да се дође до једне од најплоднијжх математпчкпх дпсцжжлжна, без које се даљи нажредак чатематжке не да ни замжслити, Наш познати стручнж штсац Коста Стојановић у једном свом делу о Руђеру Бопшовпћу пз 1903 год. жзноси да ]е Геталджћ „онај ко]и je не само могао бжти, но који je ж бпо претходжжк Декартов“. Мж не можемо iihn тако далеко, јер као што тачно каже Еантор Геталджћ нжје дошао до једначжне са две непознате праве, он није дошао до ндеје о коорджнатном сжстему, што je дело поженутих велжких француза, али је он један од првжх ж најзначајнжјжх пжонжра, који се пржближио основним проблеми.ма аналжтичке геометржје. Геталдић je познат и као радник на пољу физике. И ако су љеговж радовж -~ј фжзжци много сжореднжји него радовп у математиди, жжак. шгсу без значаја. Они се односе на одређжвање сжецжфжчнжх тежина разних тела експерименталшш путем. Ту je Геталдић бжо један од првих научника који је жрихватжо Архжмедове радове овеврстеи довео до новжх резултата. Руђер Бошковић Другж велжки Дубровчанжн који се жстакао у математицж јесте наш генжјалнж Руђер Бошковић, један од најпознатжјих и жајуниверзалнијих научника 18 века, који je бжо скоро подједнако великж п као астроном и као филозоф и као математжчар. Бошковжћеви радовж којж се односе на математику и којж се спомињу у исторжјж математжке, у вези су са тригонометржјсш, која жма значајне жрпмеже у астроншшји и геодезији. И Бошковжћ je радио дуго времена жзван своје уже домовжне у Италији, Француској ж Бнглеској. Он je као чувен математичар ж геодет позван од паже БенедиктаХП и царпце Марпје Терезжје да жзвржш и разна мерења практжчне жрироде, која су га довела на то да на жољу геодезије жостави нове математжчке једначжне и формуле, које су у овој науцж и данас у употребж. Као математичар интересовао се Бошковжћ за разне астрономске жроблеме. Астрономска опсерваторжја у Мжлану његово je дело. Он je бжо ж њен први джректор. Мжлано je нажустжо 1773 и отжшао у Паржз за шефа маринске оптжке, на коме je положају остао осам годжна. На пољу оптике и астрономжје дао je чжтав низ радова, од којжх су некж ж данас задржали своју вредност. Да нажоменемо само његов проналазак микрометра и његове студжје о аберацжјж светлостж, о исжитжвању закона по коме се светлоснж зраци управљају при пролазу кроз нашу атмосферу, о висжни земљжне атмосфере, о месечевој атмосферп ж жертурбацжјама између планета Сатурна ж Јужитера. Најважнији Божшовићев рад, који му је сачувао научнжчку славу ж који га je узджгао у ред највећжх мжслжоца, јесте на жољу жржродне фжлозофжје. Тај се рад односи на