Tragom života i nauke

'96 _ ТРАГОМ НАУКЕ

апарата изазива велики низ радова, међу којима их има релативно мало који се односе на какав проблем одважности. У много случајева ради се да би се апарат употребио. Тако је било са применом криоскопије у физиологији, кад нам је физика лала методу да свако са мало вештине може одредити тачку смрзавања на један стоти степена, тако је са одређивањем РН, концентрације Н јона, које се са неким апаратима своди на бележење казивања једне казаљке, итд. Свако такво откриће апарата изазива у физиологији прави талас радова, тако да и у науци имамо утисак неке „моде“. Због тога је о тим питањима, искрслим јуче, више објављено радова него на старијим класичним проблемима физиологије.

Практичне примене науке могу бити човечанству од највеће користи. Та корист је у првом реду материјалне природе. Али ма како велики био тај значај научних примена, оне су од још веђег и дубљег значаја по саму теоријску науку.

Напредак науке, и све њене практичне примене које су измениле потпуно живот човечанства, води, могло би се сасвим природно закључити, и неизбежном дизању општег интелектуалног стања културног човечанства. Али не мора тако бити. Наука, која постаје све више интелектуална, може својим практичним применама, механизујући културу, изазвати у широј маси стварно опадање интелектуалности, које је тим опасније што се при томе падању има утисак уздизања.