Tragom života i nauke

. __ВЕРА_ И НАУКА 117

његова радовналост намеће, да реши загонетку свога бића и природе.

Није недостајало одговора на ту првобитну радозналост људску, јер је лако било задовољити је. ЈЉудски дух је могао бити само у забуни избора. Али ни те забуне није било, јер од решења која је разум могао примити, човек је бирао она која су годила његовој осетљивости и његовим чежњама.

Нашавши се усред велике загонетке, радознао о своме пореклу, брижан за своју будућност, . човек је настојавао да својим разумом прибави решења која га умирују и задовољавају. Што је одабрао, између решења која је разум могао подједнако примити, само она која су му годила, врло је разумљиво. То ће учинити и данашњи научник: од хипотеза које имају исту вероватноћу, одабраће ону која годи његовим схватањима.

Тражити решења у границама онога што разум прима, то је управо наука. У почетку су те границе биле врло широке, тако да се увек могло изабрати оно решење које је годило наивноме оптимистичноме егоизму човекову. Човек је налазио у науци оправдања својим надама, утехе својим страховањима, тако да су наука и вера у ствари биле једно. Те границе избору постајале су, изоштравањем разума на камену искуства, све уже, тако да је дошло до тога да прегнућа нашега духа не могу више наћи у физичкоме свету слику онога унутрашњега света који смо себи саградили.