Tragom života i nauke

НАУЧНА ИСТИНА 75

тајанствену моћ која их ствара, а која нема друго правило у своме делању, до да пркоси законима "општег искуства.

Да ли чуда постоје, неће се никада доказати, као и да не постоје, а нарочито да нису постојала. Јер ко верује у чуда, немогуће га је ичим разуверити, као год што је немогуће уверити онога који у њих не верује, јер чуда се не доказују.

Ј Док ће први у каквој појави видети чудо, други ће у њој видети само чудну појаву, т. |. појаву коју наука не уме да објасни, која је у опреци са утврђеним законима и чија узрочност није размршена, али која ће једног дана бити протумачена као толике друге пре ње. Ко нагиње веровању у чуда, може увек чудновате појаве сматрати чудима, а кад се која од њих објасни, може се обратити онима које остају, а њих ће увек бити.

Анри Поенкаре вели: „Људи захтевају од својих богова да чудесима докажу да постоје; али вечно је чудо то, што се чуда не дешавају непрекидно. И баш због тога је свет божанствен, пошто је због тога хармоничан“.

Ред и закон нешто су више од нереда и самовоље. Према томе, природне појаве, које се подвргавају законима, имале би да нам се чине загонетнијим од натприродних. А што није тако, биће "вероватно стога што су чуда ређа од природних појава. Премда, у природним појавама, законитост је схватљивија од отсутности законитости. Зашто се природне појаве потчињавају законима, и да ли