Tragom života i nauke

М. Да ли је наука објективна»

Умни процеси научног испитивања и закључивања чине нам се тако поуздани и урођени, да махом научник не испитује њихову вредност и не обучава се у њиховој употреби. Волимо да замишљамо науку као стварност изван нас.

Међутим, наука ипак није хладна објективност. Ми уносимо себе у њу, и она носи жиг нашега духа.

(Објективнога има у науци: то су чињенице. И то је једини елеменат који је заједнички неимарима њеним у изграђивању науке. Али чињенице нису наука; не бих чак рекао ни дасу њен најважнији, најплеменитији састојак, иако нема науке без чињеница, као год што архитектура не почива у камену. Чињенице су свагда постојале, многе су биле очевидне и пре него што се је наука њима позабавила, али нису саме собом ништа значиле.

Саме чињенице нису наука, али могу бити научне тековине у толико што нису очевидне и што их је неко морао пронаћи. Откриће тих чињеница од највећег је значаја по науку, и она се добрим делом и састоји у њихову откривању. Али