Tragom života i nauke

ДА ЛИ ЈЕ НАУКА ОБЈЕКТИВНА 89

продрети у саставне делове атома, кад бисмо имали чула за све облике и јачине енергије, тада би нам цела природа била очевидна, као што су нам очевидне, са овим чулима која су нам дата, само појаве извеснога реда; тада би целокупно бивствовање у природи било опште добро, као данас што је наше знање које смо добили свакидашњим искуством; најскривеније особине материје биле би нам очевидне, као што су нам данас очевидне само понеке од тих особина. Али ни тако потпуно разголићене чињенице не би сачињавале науку, већ би требало похватати везе узрока и последица, премда, нема сумње, тај би посао био лакши у потпуној светлости чињеница него што је овако, лутајући за њима по мраку. Наша је наука посао богаља, који се довија на све начине да штогод дозна, посредно преко оних и онаквих чула која му преостају, и који из тих непотпуних и крњих података покушава да скрпи приближну истину. У колико је богаљ већи, у толико мора бити интелигентнији да би могао извршити тај посао.

Иако у науци полазимо од основног начела да су чињенице објективне т. |. исте са све, у ствари ни у погледу чињеница не влада једнодушност. Утврдити чињеницу није увек лака ствар. Често, у истоме предмету двојица виде различне ствари, јер чињенице се не посматрају увек на чистом и светлом видику, већ и у сутону кроз густу мрежу помичнога шибља, и сведоци, ђота нафе, не слажу се увек у својим исказима. Често се

(7)