Trenuci i raspoloženja

ЈЕДНА УСПОМЕНА. _

Било је онда, када једна жена, Грађанка, чари, духом и лепотом Освоји срце млада краља, потом Задоби круну, и снежна рамена · Зави у пурпур краљевска орната; И поста мета ласке-ил ината.

Дошли сте, као и обично што сте, Летње поподне. М док јулска жега Напољу пржи, ми смо, измеђ' свега, Алманах стари, превртали, госте Дурљиви, хитро, све по вашој ћуди, Гоњени младом, свезналачком жуди.

У књизи судбе писало је мени

Да ће ми младост борбе пуна бити, И осмех ведри многу тугу крити; Но лепши дани, као зрелој жени Синуће мени у сјају и срећи: Почасти да ћу и добара стећи.

„Ах, ипак!“ рекох, а ви с пуно злобе — Бацивши поглед испод ока журно Изазивачки, заједљиво, бурно, Узвикнули сте, снова својих робе:

„Та шта вас ја знам, још можете бити Краљица једном!...“ Нисте могли скрити

Ни овде црва младост што Вам рије. И ја Вам истим заједљивим тоном,