Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА 123

Кроз које протекла је. Сви сни и умори У валима се њеним лију.

Сунчана топлота кроз њега струји и греје, Свечана лепота из њега бруји и веје.

Он је потмуло хујање и величанствено,

Мора, зле, страшне стихије,

Што бисер, корале и јантар блед тајанствено У дубинама својим крије.

Пучине лепота он је са бојама свима, Загонетка он је њених осека и плима.

Твој глас је одјек тона са харфе Еолове, Што у столећа је заробљен

Чамио негде да сад влашћу раскоши нове Прозвучи кроз тебе обновљен.

Да својом чари загосподари непоштедно И песму моју сву да освоји недогледно.

Твој глас је пун и једар кб златни, тучни клас, Неодољиво драг, вазда незабораван.

Јехове на Синају такав је био глас:

Топао, свемоћан, благ и законодаван.

НЕДОУМИЦА.

Чини ми се да сан је кратки био Сусрет наш и познанство;

И лик се твој у маглу сиву скрио, Осуђен на изгнанство.

И речи све које си ми казао, Да причух као страсни Голуба гук, што ми се указао Пред заход сунчев касни.

Рекла бих да си музика удаљена Што ми се из далека

Причула; да лист си писма спаљена Непознатог човека.