Trenuci i raspoloženja

МАШТА.

Велика неба дару драгоцени, Машто чаробна, запламтелих крила, Источник снаге ти си увек мени И мом животу хранилица била.

Одњихала си као нежна мајка Бајкама дивним дух мој и нештедно Запојила си срце моје жедно Љубављу добра, блага недосежна;

И самилошћу за сва људска бића Загрејала га. Ум си озарила

Мој сјајем твојих великих открића; Души лепоте сан си остварила.

Заштитила си моју чедну младост. И провела је кроз сва искушења Кб анђео хранитељ и радост Живота пружила у визији бдења.

Ти си мисао моју усавршила

Кроз осећање дивно за познањем.

У чежњи жаркој за највишим знањем Нагоне ниске ти си угушила.

Тобом ја сам од искони живела, Све мене духа људског искусила, Крв свих раса у себи осетила

И религије све разумела.