Trenuci i raspoloženja
РАСПОЛОЖЕЊА 53
На умору дана у јесењу руху.
Из даљине тамне звук допире звона, Где дуж реке мутне још чупкају крда, Докле магла пада поврх венца брда.
Седећи крај пећи закашљем се катшто — Може бити ради једнодушја само И поглед се вине, незнам ни ја зашто Преко реке, путу, дуж ливада тамо, Где увело лишће растурено жути. Једнолико теку досадни минути...
Без реда и везе мисли ми крстаре Кроз уморну главу. Свећу ваљало је Ужећи на гробљу, из навике старе.
У оку сузе ми залеђене стоје.
И док задњи зрачак трне рубом сфере У души ми бруји болно Мпзегеге.
Ја у срцу чиним умрлима помен —
Ту је гробље моје, место небу ближе —
Где сахрањен лежи за споменом спомен.
Ту кандило гори. Вечности се диже
Песмом кад из срца жртвеном топлотом,
И с њим дух ми кружи над празним животом.
ПЕСМА О АЛХЕМИСКОМ ПОКУШАЈУ.
На путу својем наиђох на нешто
— Камен, ил смолу, ил дрво — по лику Божјем саздано, извајано вешто.
И делић твари, човечјем облику Подобан, хтедох обићи, кад ману Отровну, дух зли, души пружив, шану:
„У злато ваља да обратиш ово Усуд је теби досудио тако.“
И мени сађе надахнуће ново: Примих за Удес реч злог духа лако;