Trenuci i raspoloženja
РАСПОЛОЖЕЊА ___ ___55'
Силно тргнув је, ишчупах, да ставим Међ' реликвије сурове и драге
Тај плод младости лудо утрошене, . И пустих труда цветна доба жене.
Тек живот кад ми том лекцијом грозном Заблуду откри и отвори очи,
Одлуком чврстом иако већ позном, Напустих дело што ми снагу точи.
Пред горком збиљом холу главу пригох: Руке од посла незахвална дигох.
МАЈСКИ СУМОР.
Ућутите ветри, природо почивај!
Лакше ми је кад бар мир долази с поља. Птичице на грани, снове своје снивај, Докле мени вели виша нека воља:
„Страдај, Удес ти је судио да страдаш;
— Рад уживања ти створен живот није, Све што ти у души никне да савладаш: Ова тежња смисб твог живота крије.
Под теретом грубим празне садашњости За одрицање ћеш спремна бити вазда. Не чекај будућност бољу од прошлости, На сурову путу што ти Усуд сазда.
И док вучеш терет бесмислени, глупи,
— У накнаду за све што ти живот узе Једноликих дана чемер да искупи,
У часима тешким оставља ти сузе.
Без роптања носим крст који ми даде Неправедна судба на земаљску путу. Знам да многа душа сличне сноси јаде, Многе груди крију многу рану љуту.