Trenuci i raspoloženja
РАСПОЛОЖЕЊА 57
Мени кб судбе последње откриће Наг живот пружа кошуљу костретну.
ПЕСМА О РАСПЕТОЈ ДУШИ.
Распеше ми душу на крст онај што га Изодавна ношах. ИМ да одговара
Овај удес оном из времена стара
— Еванђелској причи о распећу Бога Не изостадоше два демонска чеда:
Крај душе су били завист и увреда.
Лопила је крв из отворених рана. Мучила се душа и још да се мучи Измученој души додадоше жучи.
А кад све се сврши, пред свршетак дана, Не заборавише да копљем прободу Мртву душу, и да виде крв и воду.
Но никакви предзнак страшног, божјег прста, Не јави се тада да им стравом плати.
И кад мртву душу опаки џелати
— Да је у гроб вргну — скинуше са крста, Да опере ране никог било није.
А да мртву душу мрак што гушћи скрије
Навалише на гроб тешки камен сиви. И минуше тако две ноћи и дана.
А кад зора трећа појави се рана
Не деси се чудо, грешне да задиви. „Да подигне плочу анђео не сиђе: Удес васкрсења душу мимоиђе.
Васкрс чекајући душа још почива,
Док односи време и зиме и лета.
А с дна гроба гнусна, тежња што дан срета, Као цвет се јавља из камена сива.
Но стражари гробље будним оком пазе: Чим се цвет појави сурово га газе.