Trenut večnosti : pesme

125

Као арслан љути. Ко звечарка змија,

Тако ова авет Стражу поубија.

Лешине одвуче рит да се краве,

Свака је крвава И без своје главе.

На свакој је рана,

Сред витешких груди; (Од каквог оруђа —

Не познају људи...

24 Пре сунчева зрака зорице плаве,

У дуванском џаку

(Он односи главе...

Амазонка знаде, Кад се Саиф враћа, Да јој правим новцем Бајадеру плаћа. —

— Да је страшно дело, То се само каже,

Препловити Дунав Испред саме страже..

Ако га ухвате Вешају га тамо, А стрељају с места

пет ови амо. —

— Каткад, тако Саиф И са раном дође, ли, лака рана, Срећом, брзо прође,