Trenut večnosti : pesme

126

Једном беше горе, Ранише га здраво;

Палац само дубље,

" Па би вечно спаво.

Нахалими беше Тешка слутња свака, Стрепила је она За живот јунака.

Зар тридесет пути

Изложит се смртиг!...

Опасност по живот · Беше тиме гора, Што се откуп крао

Од страшних утвора...

То је љубав већа Но бол тешких рана, Коју заслужује Девојка продана.

То је покајање И оданост верна,

Које даје срце, Љубав неизмерна.

~

Беше, једне ноћи,

Кад, из мрачног дола, Искрсну овуда

Коњичка патрола.

Тајанствена авет, Како ли се каже, Прохуја на хату

Поред саме страже...

И војника једног, Који беше жртва,