Trenut večnosti : pesme
95 |
Али, што нас теби мами, Што те такву грешну краси, — То је твоја љубав страсна, оју нико не угаси...
Примамо те к нама радо, Не ћемо те ником дати; Као звезда у понору, Ти ћеш нама вечно сјати...
Шести сатана.
„Кад ме Господ одагнао И бацио са небеса, Ја се нађох међу људма Пуних злобе, пуних беса...
С пута, сврнух у Јудеју,
де другове нађох многе, решне људе без милости,
Без напретка и без слоге...
Ту наиђох на те, жено, Најдивнији земни створе, Срце моје сажежено, л му пепео жаром горе...
Још претешко љубоморство мом бесном срцу клија,
Магдалена... Магдалена... Тебе љуби нов месија...
И ако си душом наша, ако си жељна света, Зар да будеш наложница, лудног сина Назарета 2...
Седми сатана.
„Знам: почетак тешког краја, Видим: звезду како пада,
И крвави траг на земљи Исусове звезде јада...