Trenut večnosti : pesme

Не можеш му живот дати, Остави га... нека пати...

Магдалена (дижући се).

„Спавала сам тешким саном, Као на јави, све вас гледам; До сад бејах увек с вама,

Ал од сад се ником не дам ...

Ах! Та он је нешто друго,

Кад га видех памет стаде...

Душа ми се преобрази, Створише се нове наде...

Благост, силна моћ сазнања... Проницаше душе грешне,

Ја му приђох с поверењем Једне жене неутешне ...

Познао ме, као одавно Да је знао моје стање, У души је мојој читао Тешких греха покајање...

ж

И грешница, с поуздањем,

Од Римљана, тајно... крадом ...

Враћала се своме дому

С новом вером, новом надом ...

У тој вери грешну душу Мамила је једна жеља:

Да науку нову слуша Највећеаа Учишеља

Ш. Нов Учишељ чуда чини, Са свих страна народ стиже;

Он болесне исцељује, А Лазара мртва диже .