Trgovačka korespodencija : za školsku i privatnu upotrebu

о

полеђини те се текст писма. наставља са треће на четврту, а са четврте на прву страну. Ово је практично с тога, што је овако писмо прегледније и што је лакше за копирање. Овим практичним начином послужише се у први мах Америчани и Енглези, а сад је то већ постало општи обичај.

При испуњавању једне стране не треба је исписати сасвим, већ треба до доње ивице да остане увек бар 3 см. празнине, а толико исто остаје празнине у почетку као и на свршетку идућих страна.

При продужењу садржине изостављају се знаци у. 5 на дну писма, као што се то ради у приватној преписци. Пошто дакле у трговачкој кореспонденцији нема тих знакова, то се они при преносу на идућу страну и не стављају, ако се из текста самог писма јасно види да још није завршено, да је непотпуно.

Дешава се често, да је предмет писања на првој страни већ потпуно исцрпљен тако, да се на другој страни може очекивати само потпис. Код оваквих писама потребно је опоменути читаоца (адресата) да преврне лист, ако на идућој страни има још неки нов предмет о ком се говори. Ови знаци стављају се на дну писма десно као: ум. „п.“ (значи: „молим преврните лист“.) ИЛИ: „В. и. с.“ (видите идућу страну“.)

У немачком значи знак: „М. 5. а. и.:“ „Мепдеп зје сета ов! шт“. У француском значи знак: „У“ џегје преврните.

На идућој страни не ставља се никакав знак да је то продужење од предходне стране.

Из свега напред реченога види се, да је за садржај у трговачкој кореспонденцији распоред тачно одређен, а о стилу, јасности, рукопису, чистоћи и т. д. важи оно што је већ изложено.

Садржај писма трговачког састављен је у главном из почетка писма или увода, јзгре и завршетка. Пре но што се пређе на саму језгру писма, треба почети писмо кратким уводом, који у трговачкој ко-

респонденцији може бити у главном двојак, и то: