Trgovačka korespodencija : za školsku i privatnu upotrebu

— 27 —

Титула остаје као и у писму, Т. |. „Господ.“ а све је остало излишно, и треба избегавати као „Благородном“, „Штованом“, „Цењеном“, „Славној Управи“, „Високоученом, светлом и пресветлом“, итд.

Адреса т. |. име и презиме или назив фирме ставља се тачно, као и наслов у самом писму.

Место одређења (куда се шаље писмо) треба на куверту написати јасно и крупним словима, с тога је добро да се место још и подвуче, да би се боље истакло на самој адреси. Код мање познатог места ставља се и у којој је држави, у ком округу или срезу, или на којој реци лежи и т. д. нпр.: Жабаре (окр. крагујевачки) или Жабаре (окр. пожаревачки), или Рача (на Дрини), Јасеновац (крај Саве), или ако су велике светске вароши истога имена, онда се на адреси мећу почетна слова реке на којима леже; нпр: ЕгагкТигђ '/, (значи: Франкфурт на Мајни) и Егапк Ригтђ 7/, (значи: Франкфурт на Одри или Коби “/; Келн на Рајни и т. д.

Ако се писмо шаље у исто место где је писано, онда се ставља или име места, или само у „Месту“ (Тово). Израз „овде“ (Нјег) није подесан и треба га избегавати.

Ако се жели да адресат лично подигне писмо с поште, онда се ставља испод означеног места још и: „рогђе гезђфапђе!". Овај је израз код свију народа уобичајен и значи: да остане писмо на пошти, (а може најзад да се стави: „поштански фах“ бр.....).

Ако адресат не живи стално у месту у које му се писмо шаље тада треба овако адресовати:

Господ.

Пешру Паншићу

трговцу из Београда, за сада

у НИШУ

Хошел Оријент

88. Поштанска марка ставља се горе на десном углу.