Trgovačka korespodencija : za školsku i privatnu upotrebu

=== да ==

У Трговачкој кореспонденцији многе се речи скраЋују, нарочито оне, које се често понављају или које су сваком познате на пример: нпр. овдашњи овд; 0. Г 0. М. итд.

Скраћивањем речи (абревијатуре) уштеди се времена и простора при кореспондирању зато се дешава, да у краћем банкарском писму нема ни половина исписаних речи, већ саме абревијатуре.

Кад се једна реч први пут појави (спомене) у писму, мора се потпуно исписати без скраћивања; идући пут кад се та иста реч у истом писму наводи, може се скратити али тако, да се главни сугласници те речи истакну, као што је у претходном примеру изведено; а када се дотична реч и даље у писму понавља, тада је допуштено да се само почетна слова те речи наведу, нпр.: У. Ф. — Управа Фондова.

Ако у писму треба чешће да се спомиње (наводи) име каквог лица (као код акредитиве итд.) то се избегава име дотичнога, већ се у место имена наводи: поменути господ. или: препоручени или акредитовани — што ће се доцније из писама видети.

Подела трговачких писама.

По природи самих писама дели се трговачка кореспонденција на разне групе писама — према циљу коме су намењена, а групе иду оним редом како се развија сам посао од оснивања радња, па надаље.

Трговачка се писма деле на ове групе:

1. Прешходна преписка при оснивању радње. И. Циркулари или окружнице. Ш. Понуде или оферти.

ТУ. Извешћа — распишнице — информације. У. Препоруке и кредитна писма.

УТ. Писма по шекућим рачунима.

УП. Писма о меничним пословима.

ИШ. Писма о исплашама, пошиљању гошовине, одобравању и задуживању у рачуну.

1Х. Писма о ефектима и хартијама од вредности. Трговачка кореспонденција 3