Trgovačka korespodencija : za školsku i privatnu upotrebu

аб

У Група

(Етрјећ шпоаз-Виете, Кгеа -Впеје, — ГеНгез де гесоттапданоп, | — де сгеди).

Препоруке. Препоруке имају задатак, да неко непознато (страно) лице представе или упознају и да га препоруче у туђем месту, да би своје послове могао лакше обављати, или да му се бављење у тој непознатој околини учини пријатним. За лице, које се препоручује, не јамчи се истина изреком, али ипак ако услед препоруке наступи каква штета, треба да је за то одговоран онај који је издао препоруку.

Препоруке, а донекле и кредитна писма, издају не само трговци и новчани заводи, већ и приватна лица, кад се зато укаже потреба.

Пажљиви трговац издаје препоруке само личностима које добро познаје (т. ј. њихов карактер, њиХово имовно стање, солидност и Т.д.). Ако се деси да трговац препоручује неко лице, које му је с друге стране препоручено, а њему је иначе било непознато, онда ће трговац при издавању препоруке навести о том лицу, само оно и онолико, колико му је такво лице у писму препоручено.

У свакој препоруци треба да је означено:

1. Име и презиме, занимање, као и место становања препорученог лица.

2. Повод препоруке, који може да буде различите природе. |

3. Молба, да се препорученоме спреми леп дочек и да му се уопште иде на руку те да постигне свој циљ ради којега путује.

4. Завршетак или закључак писама, у којем се благодари у напред на услузи, а уједно се нуде сопствене услуге у сличним приликама.

Препоруке се кувертују и на куверту се ставља адреса препорученог лица. Оне се не затварају, већ се предају отворене препорученом лицу.