Trgovačko knjigovodstvo. Deo 2, Dvogubo ili dvojno knjigovodstvo za školsku i privatnu upotrebu

(4

При оваким грешкама треба све колационирати, све понова збирати, преносе ревидирати'), упоређивати коресподенцију са књигама и подацима за књижење и т. д., па ако се покрај свега тога грешка не може никако да нађе, онда -— само у оваком елучају — отвара се тако звани Рачун Исправака и помоћу овог исправљају се грешке.

Рачун Исправака треба избегавати у колико је могуће; а код новчаних завода не би се никако смео ни употребљевати; јер грешка у њих мора да се нађе, а лакше се и тражи но код обичне трговачке радње. Рач. Исправака служи само као по-

средник између закључка књига — билансије и пописа, пошто се најзад морају слагати књиге са стварним стањем по нопису. — Све што би неки

Рачун показивао више но што је право стање одузело би му сеп тај би вишак примио Рач. Исправака: а тако исто и све што би неки Рачун показивао мање но што је стварно, накнадило би му се из Рачуна Исправака.

Ако се деси само рачунска погрешка, или ако је неки рачунски однос погрешно стављен, а иначе све је савесно и поштено рађено; онда ће Рачун Исправака, ако се радња при исправци грешке њиме послужила, примити онолико вишкова од појединих Рачуна, колико је мањака морао надокнадити, а то значи биће изравнат. На пример:

Рач. дом. мен. дугује салдо 16800 дин. а по попису има 16400" стр. ,„ " " 700 " » " 1000„ наплата > Ћ 500 ,„ 5 5 600—

Ова грешка исправила би се Рач. Исправака, овако :

ђ При превосу збира једне стране на другу врзо лако се може погрешна цифра пренети и тада се књиге не слажу, с тога у оваким случајевима треба прво преносе ревидирати.