Trgovačko knjigovodstvo. Deo 3, za novčane zavode, fabrike i rudarstvo : udžbenik za IV razr. trg. akademije i za privatnu upotrebu

16: ==

Рачун Меница

Рачун Ефеката итд.

Пасиву дугује радња, према томе став при оснивању књига у неке радње која има и Пасиве, гласи за Пасиву овако:

Рачун Главнице Следећима:

за Пасиву при оснивању (или попису)

Рануну НЕ.

Рачуну меничн. пријема итд.

Најзад, ако је, рецимо, радња постојала и своје књиге водила по простом књиговодству а хоће да заведе двојно, „онда су Актива и Пасива врло разноврсне. Нарочито при свођењу вредности (камата итд.) било би доста непрегледно кад би се, као у горњем примеру, оснивале књиге непосредним бележењем рачунских односа између Рачуна Главнице и осталих Рачуна. У таквом случају, а у циљу да Рачун Главнице потражује само чисту имаовину, врло је корисно, нарочито за почетнике, вршити оснивање књига помоћу Рачуна Изравнања. Као што је познато, Рачун Изравнања и попис по фолији вођен, јесу једно и исто. Ми ћемо дакле начинити попис радње која жели да уведе систем двојног књиговодства, и то по фолији: лево Активу, десно Пасиву. У овако начињеном попису показаће салдо између Активе и Пасиве износ чисте имаовине (Главницу или капитал). Овај попис претворићемо врло лако. у Рачун Изравнања, лево дугује а десно потражује; код појединих делова имања ставићемо пак поред назива (обележја) још и реч Рачун. Тако ћемо код готовине, која се у Активи најпре појављује, додати још „Рачун“, те ћемо имати Рачун Гошовине или Рачун Благајнице. На исти ћемо начин поступити код свију осталих Рачуна, а за само салдо, које, као што рекосмо показује износ чисте имаовине, ставићемо: Рачун Главнице, а тиме смо оснивању књига већ дали правац по систему двојног књиговодства (контирање при оснивању).

Познато нам је да Рачун Изравнања при закључку књига прикупља стања и упоређује их; стога ћемо при горњем претвореном попису у Рачун Изравнања сматрати као да је