Trgovačko knjigovodstvo. Deo 3, za novčane zavode, fabrike i rudarstvo : udžbenik za IV razr. trg. akademije i za privatnu upotrebu

РУДАРСКО КЊИГОВОДСТВО.

. ОПШТИ ДЕО | .

Рударство је у нас последњих деценија узело полета у толикој мери, да сада имамо у Краљевини Србији не само много и разноврсних рудних поља, већ имамо и таквих приватних, државних и удеоничких рударских предузећа која су стекла светскога глака. Бакарни рудник у Бору (окр. тимочки) _ отворио је прво наш познати рудар г. 5. Вајферт који је после дугогодишњега истраживања у овом руднику нашао прави мајдан или још боље стовариште бакарне руде која садржи у себи 99%/ бакра и нешто злата. Кад је већ био развијен посао у пуној целини, тада је овај рудник претворен у удеоничко француско друштво, које је инвентирало још огроман капитал и учинило је да овај рудник заузима једно од првих места међу бакарним рудницима на свету. Поред колоније, цркве, школе, пијаце, осветљења, преставља овај рудник праву оазу културе у овом, иначе пустом и голом крају.

Остали су рудници у Србији за гвожђе, олово, сребро и т. д. и угљених мајдана имамо сада у свима крајевима од којих су најзнаменитији Сењски (државни), Вршка Чука (француско друштво), Ртањски (ковачки угаљ) Боговина (близу Сењ. Руд.), Равна река, Подвис и Костолац (Вајфертов) као нама најближи који Београд снабдева горивом.

Костолачки угљени мајдан јесте један од најстаријих и по своме положају, крај саме дунавске обале јединствен и најподеснији за експлоатацију. Село Костолац (одмах уз сам мајдан) лежи на рушевинама старе. римске вароши Виминацијуму (Ушипастшт) некад главни град римске провинције.