Trgovačko knjigovodstvo. Deo 3, za novčane zavode, fabrike i rudarstvo : udžbenik za IV razr. trg. akademije i za privatnu upotrebu

а

властицама — привилегијама. Ну, поред оваких овлашђених Банака, осниване су и друге Банке, новчани заводи, и у опште удеоничка друштва, тако да је у 18. веку већ био знатан број таквих друштава. У то доба појави се и зли дух: обмањивања и злоупотребе при куповини и продаји акција отела су маха и укоренила су се у Француској и Енглеској; рекламе и лажни извештаји о стању и напретку понеког таквог друштва учинише те се почело акцијама трговати; почело се са берзанским шпекулацијама; почело је право коцкање са акцијама разних друштава за разна предузећа. Стање је постало по трговину опасно, те је 1720. године изашла забрана да се више не могу оснивати удеоничка друштва. Ова забрана повучена је тек 1825. године, тако да за све то време није ни једно ново друштво могло постати, У Француској је при крају 18. века (1793) изашао закон, 'да се удеоничка друштва могу оснивати само по одобрењу владе.

Од немачких је најстарије удеоничко друштво што је основано у Бечу (год 1719). под називом „Оријенталска ком- | панија,“ а имала јо поглавито циљ да развије и учврсти трговину са Истоком не само између градова у Аустрији, већ и међу осталим немачким градовима, који су били у Немачком Савезу (бунду), коме је све до 1866, центар био Беч.

На основу трговачких закона, издавани су даље у разним земљама разни закони, од којих су неки ишли у корист а неки на штету не само будућим, него већи основаним друштвима. Шпекулације берзанске узимале су све више и више маха. У шпекулацију се увукоше и занатлије, чиновници, па и сами радници и раднице. Све је то почело да шпекулише на берзи, те је, ради олакшице, можда баш због сиромашнијега радничкога сталежа отпочео неки посао, такозвани „Коз-езсћан.“ т.ј, шпекулант изабере неке ефекте, а нарочито акције на којима мисли да ће што зарадити, и затражи од банкара да му те акције и т. д. преда о уговореном року, али да их по набавци задржи при себи у „косту.“ Разуме се да је тај „кост“ шпекулант скупо плаћао чим су акције почеле падати (Рерогћ) у цени, а примио је, разуме се, у готовом сваку разлику за колико су акције скочиле (Кероге) за један месец дана, тј. како је уговорено за овакав берзански посао.

Година 1873. била је судбоносна; болест за берзанским шпекулацијама достигла је свој врхунац. Све се то дало на

Књиговодство Ш део Тиј =