Trgovačko knjigovodstvo. Deo 3, za novčane zavode, fabrike i rudarstvo : udžbenik za IV razr. trg. akademije i za privatnu upotrebu

= 35

друштва почеше поново ницати, али закони који су међутим донесени, спречавали су у неколико да се поново падне у стари грех. Нарочито грађевинарска и жељезничка друштва узеше маха те се за последњих 30 година железничка мрежа испреплетала по целој површини земљиној.

За овака велика предузећа су корисно послужила удеоничка друштва, док се она, напротив, за мања предузећа никад нису показала као корисна. Велики апарат, грдни трошкови, скупља администрација, зборови, седнице итд., учинише те је ретко кад неко мање удеоничко друштво напредовало, а за веће таке послове увек се показало од користи. Жељезнице су већином грађене од за то основаних удеоничких друштава, или на основу концесија (или без ње) које имају одређен рок, а по истеку овога рока жељезнице већином прелазе у државне руке. Тек у новије време почеше неке државе саме градити себи жељезнице, као што је нпр. Русија саградила сибирску жељезницу у дужини од преко 7000 километара. У Америци су железнице више мбиватна предузећа.

Тржиште за удеонице јесте Берза; на њој се тргује, ефектима, али се какве било удеонице не могу куповати или продавати, док се предходно не добије за то допуштење од берзанске Управе (котирање на берзи).

О историји и развићу удеоничких друштава има богате литература на француском, немачком и енглеском језику, а ми ћемо се задовољити овим кратким прегледом који смо изнели и из кога се види, када су и како постала удеоничка друштва.

У Србији је почело живље удруживање мањих капитала у веће тек од год. 1883, када је прво основана Београдска Задруга, са недељним уплаћивањем од 50 пара по уделу. Доцније је та задруга претворена у удеоничко друштво, а њеном су примеру следовала и остала удеоничка друштва, којих је већ било у знатном броју, те је године 1898 донесен и наш закон о удеоничким друштвима

Оснивање удеоничких друштава. При оснивању каквог удеоничког друштва треба пре свега добро познавати прилике места и околине, а понекад и целе једне државе. Ваља имати ово на уму: Ма