Trgovačko knjigovodstvo. Deo 3, za novčane zavode, fabrike i rudarstvo : udžbenik za IV razr. trg. akademije i za privatnu upotrebu

= 97 -:

члану враћа, кад престане. бити члан управе. Управни одбор управља имањем наизменице. Чланови дежурају, т ј. имају свој дан када морају бити на послу, и потписују обично поред Управника (директора), кореспонденцију и све што треба у смислу правила или-то врши генерални директор сам.

Важније се одлуке доносе у седници Управнога Одбора, на којој мора бити присутан онолики број чланова колики је правилима предвиђено, те да се може донети пуноважна одлука. На име награде за свој труд и дангубу од својих послова добивају чланови Управе веђином дневнице одређене статутима, а сем тога имају још и удела од чисте добити (тантијему).

Чланови удеоничког друштва — удеоничари или акционари — пошто су одбору поверили рад и управу, немају права да се у току рада мешају у послове управине. Њихово право важи само на збору; а да би се преко године могао контролисати рад управе, бира се из средине удеоничара на збору нарочити одбор који ће контролисати или надзиравати рад управе, и тај се одбор зове Надзорни или Коншролни Одбор. Његове су дужности тачно обележене у друштвеним правилима, а тако исто и у самом закону, као што ћемо доцније видети,

Збор удеоничара. Навели смо већ да поједини удеоничари немају права да се мешају у послове Управе у току године; али на збору имају право да искажу све своје жеље, своје негодовање и замерке о раду Управе и Надзорнога одбора. На збору има сваки удеоничар /право да се распита о свакој маленкости коју је приметио, и да затражи објашњења. Удеоничару то право нико не може закратити, па ма се рчд збора продужио и идућега дана. Управа је дужна одговорити на сва питања која су јој упућена, и не сме се можда изговарати тиме да ће се збор продужити у недоглед итд. Одобравати рад Управе онако насумце, а из неке навике или неког слепог поверења према личностима које су на управи никад не води добру; јер се тим путем и најсавеснија Управа временом може довести у искушење, да себе сматра за некаквог дипломираног управљача, који, као са неке недомашне висине, хоће понекад да одговори члановима друштвеним, управо да их ућуткује, ма да они врло често имају право изнети пред збор да Управа ово или оно није урадила у смислу правила, већ више самовољно итд. Доказано је да има дуго-