Trgovinski glasnik

/Р&.ДНМШТЗО ) | >л Ми;1анд08а $р. I'. ТЕЛЕООН 380 јал јв оглаоимд. 768НА 1 ом. а 1 отуп оа С* 4 5 дин. ОГЛЛСИ ПО погодб!■зпла^ана писма нз при 1 У 1 ају се ^АН БРШ 10 п; (

ОРГЈШ БЕОГРОДСКС ТРГПБРЧКЕ СЈПЛвДИНЕ

ИЗЛАоИ СВАКИ ДАН СЕИ ПОНЕДЕОИИКА И ДАНА ПО ПРАЗНИНУ СТАЈЕ ЗД СЈ’БИЈУ: А ГОДИНУ дин. 24. ЗЛ АУСТРО-УГАРСКУ КРУНА 30 лл остлле земљр фр. 30. Рјкисн се ве враИаЈ? ЈЕДАН БРОИО пд

БРОЈ 118.

БЕОГРАД, УТОРАК, 3. ЈУНА 1914. ГОЦ.

ГОДИНА XXIV.

цшама м стцани. Почетком марта ове године ступио је у живот нов правилник о трговинским агенцијама на страни. Његова садржина укратко гласи: 1. Као полу-званичне органе који се имају старати за развитак српске спољашне трговине, овај правилник предвиђа: (а) централне трговинске агенције; (в) самосталне трговинске агенције; (с) трго-

ској служби, али нам се чини да респоденти, јер правилник не каже, је она непотребна и штетна. да ови последњи раде под кон Ту скоро основана је централна тролом и по упуствима из централе. трговинска агенција за Немачку са По чл. 10. правилника Миниседнштем у Хамбургу под коју старство Народне Привреде може подпадају „самосталне“ трговинске у свако доба сменити шефа једне агенције у Берлину и Минхену. агенције. — Оваква одредба не Пре.ме чл. 6. правилника ове две 1 може доћи у правилник, већ у последње могу радити само појуговор којим се тачно прецизираупуствима хамбуршке агенције, њју елучајеви кад једна и друга кад се зна колика је разлика из-!страна могу учинити огказ и с међу берлинске пијаце с једне, а\ каквим последицама. млнхенске и хамбуршке с друге Члан 4. тач. ж. ставља Тргостране, ондз се одмах види не- вачкој Комори у дужност да презгода од овакве уредбе, по којој дузима мере које су потребне да

вачке агенте; и (д) трговачке ко онаЈ К0ЈИ не п03на)е ( пи| регпонденте. даЈе у П у Ства н наредбе ономе који Централне и самосталне трговин- ј с познај ске агенције оснивају се решењем Члзи ‘ 4> правилника обележио је Министра Народне Привреде, и задатак трговпнских агенција. Оне њихове шефове, а тако исто и тр- врше ( 1 ) информативну службу; говачке агенте, поставља Министарј и (2) закључују за свој или за

Народне Привреде путем уговора. Трговачке Кореспонденте именује шеф централне трговинске агенције. 2. Ови органи имају два задатка; (а) да организују информативпу службу; и (в) да врше за свој

рачун својих комитената поједине трговачке послове, — ако се и један и други задатак ограничава само нз српску извозну трговину. Ми не знамо, зашто је дошло ово огранпчење, и држимо да ови полу-званични органи наше спо-

или за рачун својих комитената, љашње трговине треба да се стасве могуће трговачке трансакције.ј рају не само о извозу, већ и о Али и један и други задатак са- увозу. мо у толико, у колико је у питању наша извозна трговнна; о српској увозној трговини они се не| Већ ове г0 Р е изложене новине старају. јасно говоре, да се изради овога 3. Трговинске агенције — цен~: п Р авилн ика није поклонила велика

III

тралне и самосталне — раде под надзором Министра Народне Привреде. Поред овога надзора по стоји за самосталне агенције и надзор који врши дотична централна агенција, јер се рад самосталне трговинске агенције „има кретати само у границама и упуствима из централе. II. Као што се из ове кратке садржине види овај правилник уноси неколике новине у нашу трговинско-агентурску службу, од којих се истичу нарочито две: (1) концертација трговинских агенција; и (2) ограничавање њиховог делокруга рада. Концетрација трговинско-агентурске службе изведена је на тај начин, што се у једној земљи може основати само једна централна трговинска агенција, под којом

се о'склоке сметње извозној трговини;' а у тач. 3. истога члана ставља с.е дужност Министарству Народне Привреде, да све аген

љону се види детаљно сва војничка ратна спрема свију родова оружја. Ту је смешгено од обичне пушке па до најмодерније репетирке и топа, који се раде у њиховим фабрикама као патенти. Граната и експлозиви су тако разложени да и лајик може видети деј ство њихово и појединих пројектила. Овај је павиљон под строгом полицијском контролом, да не би ко штогод фотографисао. (Санитетска спрема је такође на најмодернијој висини. Не би згорега било, кад би који од нашнх официра ову прплику искористио и ове сгвари проштудирао, кад и иначе сада дајемо толике милијоне .а војску. Неки

цијске извештаје штампа у „Тр су Јапанци шта више дошли да говинском Прегледу.“ разгледају ове ствари.

Дзе две одредбе биле су потпуно излишне у овом правилнику, али сем тога оне су по мало и занимљиве, јер: (а) Министар Народне Привреде путем свога ре

15 . Стрељачка друиаива и спорт. Као што у сваком предузећу Швајцарци имају јаке организзције, што нигде нисам у толикој мери запазио, тако је и са

шења намаће Трговачкој Комори'стрељачким дружинама. Свако село једну дужност, којој се може наметнути само путем закона, у колико већ не постоји; (6) себи пак

има своју стрељачку дружину са стрелиштем, где се недељом вежбају у гађању. Свако дете од 14

у овом правилнику.

в.

пажња; у прилог истога тврђења навешћемо још 2—3 одредбе. По чл. 2. у вези са чл. 5 правилника, Министарство Народне Привреде оснива све самосталне акције и одређује плату њиховим шефозима, али ова плата као и| ц Ратарство. Винодељство. плата особља које поставља шеф р] чела р С п1во. У овим одељењима

Министорство намеће једну дуж- год. па на више има своју пушку. ност коју не може испунити, јер Сваке године скупља се на једном тај „Трговински Преглед“, у коме; месту до преко 30.000 стрељаца ће се штампати извештаји, и (1910. год. у Базелу) и гимнастипостори. И најзад обе ове дуж- чара, где се врше утакмице. Један носш немају никакве зезе са ра-|ми је виђени Берњанин причао, да дом агенција, те им и није место је једном и наш краљ учествовао

(2)

самосталне агенциЈе, и наЈзад сви остали трошкови дотичне агенци је, не падају на терет државног буџета, већ те трошкове сноси централна агенција. 11 '.лл се чини да је оваква финансијска основа немогућа. Мини старство Народне Привреде не може наћи ни једнога шефа централне' агенције, који би пристао да закључн уговор под оваквим условима. Он се у уговору мора обезбедити протнв сувише великих трошкова, који би по чл. 5. и 6. могли пасти на њега. Члан 1. правилника спомиње

у гађању овде у Бадену на једном од тих великих слетова. Спорт. је од вајкада бнла најомиљенија забава Швајцараца. У овом дакле, павиљону су изложене све справе и утензилије, које горњем наслову одговарају. 16. Хотели. У овој културчој грани човековој ми највише оскудевамо. Било је до скоро времсна када ми у Београду нисмо могли честито примити странца у наше хотеле на преноћиште. Швајцарци

Је све изложено до наЈмањих ситница. Ту су читави вртови, алеје и паркови, засађенм биљкама које овде расту. Нарочито треба споменути разне модерне земљорадничке и ливадарске машине, којеЈ су у овоме достигли савршенство су стално у покрету. У винодељ. одељењу се изложене муљаче, прскалице, бачве, хемикалијг за поиравку вина и т. д

Ако се на икога у овоме имамо угледати то су Швајцарци, који су т. рећи створени за хотелијере. Они су вам не само у ШваЈцар12 .'Животне намирнице. Ово ској, него и на Ривијери и у Ије врло велики павиљон. Овде се талији. Хотели су снабдевени најможе видети, колико је култура на западу нагнала човека, да у борби за опстанак и најмању сит

сгоЈе, управо под чиЈим упуствима сам0 централне и самосталне аген-

модернијим меблом, постељама, тоалетом и хигијенским нужницима. Бифе и његова инсталација су је-ицу искористи. Ту су вам изло-| динствени, чистоћа примерна. То

раде све самосталне агенције у тој држави. Ова зависност појачана је тиме, што цетрална трговинска агенција сноси трошкове самосталлих трговинских агенција. Правилник ништа не говори о томе, у коме односу стоје трговачки агснти и коресподенти према Министарству Народне Прив реде и централним агенцијама: да ли су и они зависни од ових последњих или су самостални? Али судећи по том, што централна трговинска агенција сноси трошкове и агената и коресподената, сме се закључивати, да су и они зависни Нису нам познати разлози који

ције, и наслањајући се на њега чл. 4. говори само о задатку тих агенција. Члан 5. пак спомиње већ и трговачке агенте, а члан 9. и кореспонденте, тли се о њиховим задатцима ништа не говори: добијамо дакле две врсте органа за које не знамо, чиме сезанимају, у ком облику стоЈе према Министарству Народне Привреде ит.д. По чл. 6. правилника рад у „самосталним" агенцијама има се кре тати само у границама и упусгвима из централе. И сада је питање: у чему се огледа самосталност гих агенција? Према централној одредби те

е У руководили Министарство На- „самосталне“ агенције немају ни родне Привреде да уведе ову кон- мало самосталности, чак много иентрацију у трговинско-агентур- мање но трговачки агенти и ко-

ниЈе само по варошима него Је и по најзабаченијим селима. Овај павиљон очекује посету наших хотелијера?!.. Због оскудице у времену не могу вам за сада и остале павиљоне спомен)ти. То остављам за други пут. Пошто сам укратко главна одељења споменуо, мислим, да ће свакоме бити јасно од колике је важности посетити једну такву изложбу, која ће се можда тек после 15—20 године поновити. Желети је, да што више Срба користе ову прилику и посете ову изложбу, ако не нарочито а оно бар успут,

жене наЈразноврсниЈе прнродне и вешгачкм ствсрене животне намир нице (разна теста, шећерни н млеч ни продукти, зачини, разна пића са и без алкохола. Читаве пекаре и посластичарннце су ту пнсталиране и лиферују стално свету робу. Кобасичарски и месарски продукти као и т. зв. конфитори (слатка од разиог воћа) особито су заступљени. 13. Аеронаутика. И Швајцарска има своју војну авијатику. У овом павиљону је изложено неколико аероплана најновијег система. И над самом изложбом лете често њихови пилоти с невероватном сигурношћу. 14 . Војскп. Швајцарска троши на своју војску годишње 45—50, пошто ће провести своје ферије милијона франака. У овоме пави-1ма где у лепој Швајцарској. На-