Trgovinski glasnik

Страна 2.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 118

рочито важи за трговце, пољо- породица исељеника. Јављају нам дорима Великих Сила, уверени су ви ^да су поглавице становништва привреднике, индустријалце, еко-о сукобима између Турака и при-да ће се Порта држати исте так-Деора послале у Драч три писма, номе, инжињере и хотелијере. морских хришћанских становника. тике, која се састоји у нејасним писана на турском језику, и то Швајцарске железнице дају посе- Турци концентришу оружје и му обећањима о умирењу Мале Азије. једно упућено кнезу, друго контиоцима ове изложбе бесплатнб ницију у Лидриону. Гоњења су Међутим јавно мишљење отво- тролној комисији и треће Туркан повратну карту, тако да се по- отпочела у Карабуруну, Гилбаксе рено тражи од владе, да захтева паши, у којима се изражавају осетилаи, с истом картом, с ко- и Брујили. Један брод режије ду- да се грчки исељеници одмах вра- сећаји лојалности становништа Дејом је дошао може вратити на- вана, који је преносио турске вој- те на своја имања и да им се на- бра. Писмо упућено кнезу увератраг; пошто исту на изложби да нике ухзатио је и узаптио једну кнада исплати. Лист „Естија" вели, ва о верности и оданости станововерити ( обштепловати) та карта једрилицу на којој су преношени да ће влада тражити гарантије да ништва, и изјављује да ће ставажи 8 дана. Новинари такође исељеници у Гуди. се такви догађаји више не поно -1 новништво лре умрети за свога имају повластице, пошто покажу Из Лонда са Митилене јављају, ве. „Естија“ вели да је рат неи- кнеза, но допустити да се у крају своју новинарску легитнмацију. да су 13 бегунаца, који су стиглњ збежан. Дебра који је досуђен Албанији Желети је најзад, да и влада у Пломари донели глас, да су Му- Крстарица „Хели“ која је неда- вије друга застава сем арбанашка. пошље своје изасланике као струч- слимани у Алијаги побили 700 вно купљена у Америци отишла Затим се писму напомиње да је њаке, где ће моћи у исто време и Хришћана. је у Грчку. Ариф Хикмет био принуђен да по иас корисне поруџбине учини Из Ајвале јављају да је тамо си- Демантује се пронесена вест, да побегне и да ће се ускоро његове ти, узевши потребне каталоге и туација непрестано бодна. Само у је Грчка тражила од Великих Сила присталице начинити безопасним. проспекте са собом. Многе су др- вароши влада мир, Талат беј сти- да она изврши поморску демон- Према вестима које су сгигле из жаве већ послале своје изасланике гао је у Адраники. страцију у Малој Азији. Грчка је1 Елбесана устаници из села Ђулиу том циљу. Из Брусе јављају да су Мусли- решенл да заштити грчко стано- на среза Тиране наступили су проМа ко од Срба да посети ову мани јуче напали странце, подера внпштво својим сопственим си- тиву Бергеслеха у близини Ебасаизложбу, обогатиће не само своје ли шешире грчким и аустријским лама. на и заузели то село. Одељење лично знање, него ће то послужи- поданнцима и истукли једног Цр ^ 3 жандзрма добровољаца дало је ти на добро и напредак драге нам ногорца. царигра , .. мзјз. у СтанЖ1Има ОТП ора и отворила се отаџбине Србије! Француски амбасадор који се на Д лежн0Г места ге т »рди, 5 0р д а код Зазалоза, али су уста„алаГ / БрусГбТ Р је ^док!“ а Ј* Г Р ЧК0 »Р«*? »нКи ж>бил„ потпоре и поково „арђавог поступања са једк>им Фрзн- син0 °Р ТИ н - • к Ј°‘ ^ пали трупе, које су се морале цуским подаником, баш пред са влада тра ?Ј И да се . р к с повући. Устаници су затим упутимом турском стражом. ници из Мале Ази Ј е врате У С30 ; ли посланицу властима у Елбасану. Варош Черне напуштева је са-М а села и да им се в Р ате ЊИлОВс1 у којо), су изјазили да ће ући у свим од становника. 1 им,ања к У чини помо ^ варош у петак у 11 сати п ( >е подУ унутрашњости Мале Азије и Бугарски зајам. не - Становници Елбасана удружиу Поргаму, као и на другшм ме- 1 Софија 1 јуна. ли су се са трупама за заједничку стима, Турци су објавили лепље- Извештај са надлежног места одбраку и изјавили су да могу њем на зидове писма^ која је то-јгласи, да је на јучерањој министар 0Д Р жати ва Р ош бе-з потпоре до Грчки посланик известпо је ам- бож Веницелос писао, и хојима ској седници, после извештаја ми- недеље увече, адотдеје стигла побасадора у Цариграду о своме позива Грке да напусте Молу А- нистра финансија у начелу реше- моћ из Скрапарија и артиљерија кораку код великог везира, па је зи ју и да дођу у Грчку. но, да се приме услови зајма. још додао да Грка у Ајвали има

М. Минић. санс1. тећ.

ДОГАЂАЈИ НА БАЛКАНГ/ (Извешшај Српског Прссбиро-а) Запетост између Грчке и Турске. Цариград, 31. маја. Телат беј стигао је у Ајвалу.

око 30.000 и да су они наоружа- Ашина, 31. «аја. ни. Нема тачних вести о догађа- Како су Велике Силе досудиле јима у Ајвали и у Едромиду. Јегејска Острва Грчкој, под услоТри турска батаљона дошла су в ом. да грчке трупе изађу из Еу Едромнд, а V тим крлјевима по- пира и да се острво Сасенз устујавио се један грчки торпиљер. пн Албанији, указ о ашксијл ХиУ Дарданеле су стигле шест јоса, Мнталене и осталих Јегејтурских топовњача, које су биле ских Острва неће бити давас опоручене у Француској. " бјављен, већ ће то бити одмах . . пошто се објави закок о усгупању Ашина, 31. ма ја . острва Сасени . „Атинска генција ) авља да Г з лада ј 0 ш није добила никакав грчка влада тражила нак! л , извештај о одговору Порте на заузета и опустошена имања у грчК у КОТ у КО ј а ј е ноти ф икована Мал( ^ Азир1 и т0 ' а р " Ј-. јуче у подне, и ако ће требати во 10.000 турских лир. с . ј ош извесног времена док та ј од . рисисово 100 турских - р . говор не стигне, службени грчки Атина, 31. маја. кругови узимају у обзир саопштеНа островцу Гуди у близини ња отоманске агенције и изјаве Хијоса налазе се сакупљене 1250 великог везира учињене амбаса-

из Авлоне, тзко да изгледа да је свака оплсносг прошла. Председник општине Драча Ђурковић;. који је јуче био ухапшен пуштен је на интервен^шју рускзг делегата међународне контрол/.е комисије.

Омрт еца престолонаследникзвице Милк>це. Цетил-е, 1\. јука. Поводом смрти великог војводе одМеклекбург-Стрелица, оца црногорскеПрестолокаследниковице, на ређена је дворска шестонедељна Зрослага заугбћа ЦајЈиграда. жалост, а двонедељна за војску. Цариград, 31. мг,а. Књаз Петар заступаће краља на Сзетковина заузећа Цариграда погребу V Најстрелицу. прослављена јеЈсвечано селамл:.шом којн је одржан. у прошли петак у Дебралије ннезу Виааму. џаћаији Св. Софије, за успомену Драч, 2. јукг. на . црви селгмлик у њој одржан. Овде су стигле радпотелеграмом Се/тамлих је одржац у пркуству вести да је муфтија из Дебра Ве- високод.остој»ика » огромпе масе хи ефендија, који се сада налази у света, која јг прекририла трг Сул-

Тирани саветовад устанмцима да положе оружје и да се предаду

тана Адмеда Затгш је образована патриотска доворха у којој су у-

Из овога дела Дебра, који је зели учешћа високодостојници досуђен Албанији стигли су гласо- патркотска удружења и студенти

НА ГРОБУ. Небо је суморно а гробље тужно. Данас јо први побусани понедељак после велике војне. Црне раке нижу се поређане и боижно крнју становнике вечног мира. Жалосне врбе и мутни облаци завили су гробље велом тешке туге. г.ему тишину прекида јецање и плач са најближег гроба, — плаче жена погинулог ратника и мајка седморо сирочади. Гологлави малишани немо посматрају црну раку, која им скрива оца Пролетња киша овлажила земљу а сузе тамна лица. Црно гробље... Свештеник прилази и чита молитву за спас душе храбро погинулог за отаџбину и краља. Свештеници обично махинално врше своју дужност, јер су навикли на тугу и бол. Овога маха свештеник није био машина. Очински је посматрао мзлишане и тужно је уздахнуо. Кад је прелио гроб црним вином, по народном обичају, и кад је последњи пут благословио црну раку закука мајка и седморо сирочади. Плач је душу парао и небо проламао. Иземљијетешко било. Од црне хумке, иа корак два, стојачЈе погурен старац са чистим уб-

јрусом у руци, којим је брисао старачке очи. — Јеси ли ти деда малишанима?] приђем му. — Нисам. Ја сам им стараоц, одговори тронуто. Покојник је погинуо на ; крвавом Криволаку од небрата, за кога се борио на Једрену и који га је одликовао за храбрсст. Много је добрих људи изгинуло у неравној борби. Бугари су читавим колонама нападали наше поједине пукове. Борба је билз душманска — до истребљења и траја- ; ла је недељу дана. Сваког дана висио је успех борбе о концу. Крвав је тзј успех. Само из нашег маленогсела погинуло је тамо седамнајест добрих људи, добрих Срба. Ту старац избриса старачке очи и продужи: — Кад је борба престала и кад се могло поћи да погражимо своју децу кренусмо се крвавом разбојишту да потражимо крв и кост нашу. Дуго смо лутали брижно и очајно. Иако смо стари и изнурени хитали смо напред младићском снагом. Гонила нас је не ка виша сила. То је била снага роди тељске бриге и љубави, која никада не малаксава. У Криволаку нисмо били једнаке среће. Неки су нашли своје си-

нове, а нехи нису. Ти су наш и неме гробове. — Чијз је ово рака? запитам за гробницу, поред које није стојао нико. — Ту је укопан Милоје Смиљднић, редов другог позива, каже војникгробар. Да он је отац седморо сирочади. Зар је баш он морао погинути?" ду боко тронути повикасмо сви. из гласа. — Јадна деца! понављао сам непре:тано. Погледам земљаке и они плачу. Плачу чак и људи, чија деца нису изгинула. Бог је сачувао и мога сина, а био је у борби до самога ААилојљ Сви смо се сложили и то од прве речи, да однесемо несрећног Милоја његовој деци У таквим приликама не сме бити раз лике. То би нам и Бог и људи с правјм пребацивали, а нарочито ови малишани кад не би имали бар гроб свогг оца. И да ти кажем, прво смо Милоја ископали и смесгили у сандук за пут његовим најмилнјима. Кад смо тако нспуннли дужност тог светог осећања, онда смо тек пришли осталој изгинулој деци, све смо заједно радили, нч смо се делили. Осећали смо да нам је и туга за изгубљеном децом и радост за добивеном славом заједничка. Иуселокад стигосмо све је прво Милојевом сан-

дуку повр>бело и над њим закукало Стари људи и старе жене чисто су се гурали да по једно сироче ухвате за руху и помилу)у по исплаканим обрззнма. Мазили смо их и водили смо бригу о њима као и својима. И нашега попу видех уплакана. Ето тако је, било, заврши добри старац и баци нежки родитељски поглед на седморо сирочади. **** **** Са црне раке допираше болни лелех седморо малишана, који су остали без хранитеља свога. Њихов јаук јасно говори: Ми немамо оца. Никола Марковић

плодност роман од Емила Золе 113 Седећи на размештеној постељи Норина, која само што се беше обукла толико већ опорављена, да је могла ићи — дојаше своје дете. — Како то сте ви! — повика она, познавши Матеју. — То је дивно, ш т0 вас је Сесилија довела. Боже мој, видите ли! Од овога се човек не може подмладитн! Он се загледа у њено лице и зиде. да је она веома постарелафако обич-