Trgovinski glasnik

/? ,-дништ»о «ика»лова бр. I* ТЕЛЕФОН Г.91) иевА је огласимл , пјиВА ! см. и 1 СТУПвА 0-15 дин. ; Г . И огллси по погодби -.аплаЋвна писма поимају св ЕМН 5РОЈ 10 пд.

ОРГДМ БЕОГРаДСКБ ТРГОВаЧКЕ ОШДННЕ

МЗЛАјИ Г6АКИ ДАН СЕМ ПОМЕДрОНИКА К ДАНЛ ПО ПРАЗНМК? стлје зл србију: :д годину дин. 24. гл лустро-углрску крувл 30 Л ОСТЛЛС ЗЕМЈБР фр. 30. РугспЕсн сб ве ЗЈииап •ЕДАН 5Р0Ј1О пд.

БРОЈ 119.

БЕОГРАД, СРЕДА, 4. ЈУНА 1914. ГОД.

ГОДИНА XXIV.

Капитулација ? клШош ооластвма. У времену од анексије па на овамо поједини представници европских држава предузели су овда онда, и такве поступке, које би могле издржати критику само тако, ако се претпостави да капитулације, које је Турска раније закључила, важе у новим крајевима и после извршене анексије. Тако на пр. тражили су страни конзуларни агенти у Скопљу, да им се дозволи увоз без царине и онда кад не постоји реципроцитет; енглески конзул у Битољу интервенисао је у корист једног свог поданика, и ако тој интервенцији није било места; и т. д. Одмах да нагласимо, да нас овакве појаве јако изненађују: једно због тога, што њих предузимају људи, који по свом позиву морају знати, да су, извршеном анексијом, капитулације угашене, друго пак због тога, што је, чини мл се, наша влада, недовољно енергично реагирала на ове поступке. Питање: да ли капитулације које је Турска закључила важе уослобођеним областима или су угаше-ј не, само по себи је просто и у науци и пракси неспорно. По општим у науци Међународног Права усвојеним приннипима за анектиране области престзју важити међународни уговори које је закључила држава цедент, и на место њих долазе међународни уговори државе сукцесора. Пренето на наш конкретан случај ово правило гласи: са извршеном анексијом у нашим новим крајевима престали су важити међународни уговори које је закључила Турска, и њих су заменили међународни уговори које је Србија закључила. Ово правило важи за све међународне уговоре, па и за капитулације. За ово последње тим пре, што је, са увођењем наше државне власти у те крајеве, отпао сваки гајзоп сГ е!ге за опстанак капитулације. Капитулапије се јављају као потребне у односима између хришћанских и нехришћанских одн. у односима између цивилизованих и нецивилизованих држава. Основ за њихов опстанак лежи у томе, што се верује, да те нехришћанске одн. нецивилизоване државе не нуде довољну гарантију поданицима цивилизованих држава који су тамо настањени одн. који се својим пословима тамо задржавају. И кад на место државне власти једне нехришћанске одн. ненивилизоване државе, дође државна власт једне цивилизоване државе, која нуди довољну гарантиЈУ странцима 'у њој настањеним, °нда самим тим огпада сваки разлог за даље постојање капитулација. Међународна пракса придржавала се увек до сада овога прин-

пипа. Тако на пр. Румунија је у- собности и воље. Без тога се по- учи више школе. Разуман отац кинула капитулације са објавом стиже само нешто осредње, а у се не иита које занимање одгонезависности, 1877 године; А.Угарска је укинула капитулације у Босни и Херцеговини одмах по о

нашем времену, када је развијена' вара његовом положају у друштву најјача борба за опстанак и утак- него за што дт је син побожан мица, сваки мора тежити за и на ком послу ће показати нај-

купацији ових српских земиља; у тим да у свом послу буде најбо- већи успех и бити најсрећнији.

Алжиру и Тунису укинуте су ка- љи, па да може успевати. питулације 1830 год. 1883-4 год., кад су овде уведене француске власти; и т. д.

Овде је умесно ставити питање: Није главно то, коме сталежу ће кад родитељ треба да напусти припадати ваш син, него је стало помисао, да му син учи евлике

до тога, да се у свом послу уса Један од представника страних врши. У сваком сталежу и за-

држава у Скопљу изјавио је, да капитулације у нашим новим кра јевима имају да важе све дотле,

школе? 1. Над син није снажног тесастава. Дечаци, који слабо

нежно

тело,

шати многим учењем и непе мо-

Често пута је врлотешко одре- оити У стању да издрже надити, за које је занимање ко нај- презања и узб} ђења, која прате подобнији. Родитељи треба о томе многи и тешки испити

нимању, било да је ко занатлија,} лесног трговац, научник, чиновник и т. д. имају може бити сваки користан члан којн су слабих живаца и с маном док Србија званично не нотифи-људског друштва, може напредо срца, нису за учењеу већим шкокује свима државама њихов пре-јвати, обезбедити будућност и на- лама. Њихова болест ће се погорстанак. ћи задовољства. Није нам познато на чему дотичнн представник оснива ово мишљење, — али, чини нам се, оно не може издржати критику. Нотификација анексије, коју тражи Међународно Право, потпуно је довољна, јер садржи у себи и све остало. Кад једна држава нотификује, да је извршила анексију извесне области, онда је за све треће државе јасно, да је самим тим у тој анектираној области угашен правни поредак државе цедента, и да је на место њега дошао правии поредак државе, сукцесора, — нотификација да је ово наступило непотребна је и не тражи се. И баш због тога, што једном представнику страних држава не може и не сме бити непознато ово правило, нас морају изненадити појаве које су се десиле; као год што нас изненађује и то, кад наша влада недовољно енергично реагира против таквих поступака, којима се жели Србија да обележи као нецивилизована држава. М. ТодоровиК

Шта 1 е бити ваш еин? (САВЕТ РОДИТЕЉИМА)

Једно од најважнијих питања, о коме треба родитељи најозбиљније да размншљају, јесте избор занимања њиховог сина. Од пра вилног или погрешног решења овог питања зависи будућност њиховог детета. Мпоги је младић унесрећен за цео живот само зато, што је иза брао занимање, са које није имао

да се израна обавештавају, зашто има различних начина и путова. 1. Посматрајте вашег сина у игри\ Познато је да се још у детињству у игри може сазнати ко ће шта бити доцније у животу Ако дечак привлачи пажњу другова и околине било певањем, или цртањем, причањем, или дељањем дрвета и т. д., знак је да за то има дара. 2. Пазите на то, чиме се ваш син у слободном времену најрадије забавља\ Многа деца граде оно што воле тако савршено, да им се дивимо. Ако се дете нечим често и врло марљиво бави знак је да има за то наклоност и вољу. Ово је појав који нам таје правац за решење избора занимања. Ако се на то пази, у већини случајева ће се погодити прави пут и сињ ће се упутити на оно занимање, за које је. Онда ће вршити и своју дужност радо и учење ће му ићи лако. 3. Трудите се да дознате, да ли ваш син има више склоности на практично или научничко занимање\ Посматрајте да ли радије

2. Над је њихов син слабо обдарен. За веће науке је оно дете, које има и веће умне способности. По неки отац се теши тиме, да ће се способности с временом, доцније, развити. Но пословица вели: „дан се познаје од јутра.“ Тупа глава никад не даје доброг мислиоца. Пошто веће школе не могу своје захтеве да смање, то на њих нека иду они, који показују већи успех. 3. Над материјално стање родитеља не допушта. При избору занимања не сме се превидети имивно стање оца. Коме пада тешко издржавање, и ко мора због већег школовања да изложи своју породицу гладовању и оскудици и да занемари осталу децу, онда је боље да син не учи веће школе. Многи родитељи потцењују занат и изглед за напредовање и успех у њему. Врло је лепо писао недавно немачки лист „саксонске занатске новине:“ „Мањи чиновници, учитељи, осредњи трговци и сви који знају сталну службу, па и саме занатлије, мисле, ако син с почетка доноси добре оцене из школе, да је обда-

куца чекићем или струже, или у рен и да је штета да учи зан ат. башти сади и копа. или се радије х а кав син мора учити велике бави умним радом и од јутра до ШКО ле и бити чиновник. Ако се По неко дете

мрака ]е с књигама. је такорећи рођеко за школу и воли умни рад. Гакзом детету су права супротност онп. којима пада умни рад тешко а имају умешну руку, практичан смисао п умеју вешто да се протурају кроз свет. подобности или које није волео. Ако син, има подобности за прак-ј е и;ти:1аЈ да се интелигентном Зло је кад ко доцније каже: -,тре- тичн0 занимање, водите га у ра- МЛ адићу, који истрајно ради на бао сам да будем то и то“, јер дионицу, фабрику и изложбу и усавршавању у свом занату; лакше погрешан избор занимања значи мотриге којим стварима и занима- и промашен циљ у животу. Родите њима указујр највећу пажњу. >ј ин I. Нс одлажите до иоследњег њмма. Таквом мора да буде ово и ово“, да на часа решење о томе, штаћеби- требл велпки капитал да постане силу нагнају сина да избере зани- ти ваш син\ Још на крају основне занатлија и нема много да ремање, које су они себи у главу школе може за многу децу рећи увртели. Многи синови морају у- за што су најподобнија. Кад дечак чити веће школе, јер је и отац у- има 13 или 14 година, кад сврши чио такве школе, а понекп син од прилике 4 разреда гимназије, каквог занатлије мора ићи на за- мора се решити питање, да ли ће _ ЈГ ^_ __ к , Г ^ нат да би продужио очеву радњу. продужити гимназију и затим ићи ПО штен човек! То је главно, а кад Нчкако не треба приморавати на универзитет или коју академи-ј поред тога има ЧВ рсту вољу и сина на занимање, за које нема ју, или ће отићи на занат. зна шта хо ћ е , остало само по сенити подобности, нити наклоности и Многи родитељи јако желе да им би долази и то лакше, него што вове јео никад нећепостићимного син буде нешто више од њих. и многи мисле. и неће се осећати срећним. Треба противу тога нема иико ништа. знати да је љубав према извесном Али је погрешно ако отац оезузанимању онде, где има за то спо словно остаје при томе, да син

доцниЈе покаже да се напредуЈе довољно, онда се треба и даје у трговину, ако ли је и ту слаб, тек се најпосле даје на занат. Ну сасвим је погрешно мншљење да је потребно мање интелигенцпје и знања за изучавање заната. Цела

пре отвара изглед на успех у животу него у другим занимамладом човеку не

скира. На крају овог чланка још и одговор на питање: Шта да буде ваш син: На првом месту нека буде правичан, добар и уопште

Крста Јонић.