Trgovinski glasnik

Страна .2

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 123

производа те ситне а скупоценеј индустрије, чијем је тајном увозу немогућно стати на пут. Ето чистог и јасног примера где ситан рад односи превагу над већим, тежим и скупљим, где и појединцима и земљи доноси огромне добити, какве ни близу не може донети напорни рад највећих предузећа. Не значи то да је сва врлина у таквом раду, али је несумњиво да треба обратити пажњу и на тај начин сјајног бо гаћења француског.

НА ПРАГУ РАТА.

11 . Сад настају питања: 1. ) Коме треба и ко ће изазвати рат од уговорних страна? и 2. ) Хоће ли тај рат у Аустро-Угарској бити популаран? На прво питање може се данас поуздано одговорити, да Аустро-Угарска хоће рат по сваку цену и даћега она и изазвати против Италије. Аустро Угарска пати од мегаломаније. Она је већ давно уобразила да је сувоземна сила првог реда. Њено је наоружавање страховито. ;,Суседна Монархија је ове године решила да регрутује 350.000 момака. Онајсе трудила и труди да достигне број војске 10 одсто целог грађансгва, што; би значило! око пет милиона војника Наш се сусед много не осврће, што ће та војска бити само на папиру, што ће носити име бедних Ландштурмаша и што ће њена вредност бити једнака нули, са војничког гледишта. Такав рад нашег суседа упропастио је финансије државне и извор живота његових рођених народа. Упропашћени Јјнароди давалн су и дају огромна израза негодовању. Створила се снажна опозиција, која је исмевала ту политику тако силно, да данас сваки верује да су те милиарде улудо избачене и да се та оружана си-, ла никада неће моћи употребити. У Аустро-Угарској Монархији не верује данас ни умно лабави кнез Шварценберг да Аустро-Угарска сме заратити против Русије или дасменапасти Балкан и остварити њену болесну идеју Огап§- пасћ ОзЈеп. Услед те малоумне политике дошло је у монархији до трзавица. Борба опозиције је тако снажна да су грађани више пута спречавали војни буџет и регрутовање. Народи су

незадовољни, бојати се краха. Силници морају да докажу да је наоружање' било оправдано и потребно. Мора се: с неким тући. Мора доћи до рата! За сваку државу [је боље и спољни! рат од грађанског рата. Тако је било и тако ће увек бити. Суседној Монархији згодно долази сумњиво понашање; Италије. Држање краљевине Италије за време анексионе кризе, за доба рата саТурскомпа и „неисправан" арнаутски ортаклук само сазрева мржњу Аустро-ј Угарске против ње и утврђује верова^ ње да је Италија неверан савезник. У Аустро-Угарској монархији ратобор-; на странка је за тај рат. Престолонаследј ник Фрања Фердинанд и његове при- 1 сталице труде се, да тај рат популаришу. Само се тако може разјаснити она поверљива наредба да официри држе предавање момчадији против Италије и да изазову мржњу угарских народа против Талијана. Па како И талија има вечито неке захтеве, те повољан економски уговор, те универзитет, те велики број чиновника тали јанске крви иа територијуму аустријских провинција и како то ратоборна струја у Монархији вешто употребљује против Италије, то већ данас може се рећи да постоји мржња код аустро-угарских народа против Талијана. Сукоби између Талијана и Србохрвата у Далмацији и Истрији вео*,а су згодни за овај циљ. Последњи трговачки уговор, који је; обезбедио Талијанима увоз вина у Мо нархију огорчио је Мађаре, а повластице талијанским индустријским производима наљутио је Немце и Чехе. Што се пак нас Срба тиче, можемо слободно рећи, да Италија није код нас популарна због њеног лукавогдржања према лојалној Црној Гори и Србији а нешто и стари понос и жеља наших војвођанских трупа да се опет понесу са Талијанима — захтева сукоб. Постоји мржња. Ту мржњу аустроугарских трупа против Игалије може човек од најкраћег времена да чује улицама где се гарнизони налазе. Конзул ДОГАМЈИ НА БАЈ1КАНУ (Извешшај Српског Пресбаро-а) Преврат у Албанији. — У шта се Кнез и Аустријанци уздају. Беч, 5. јуна. | „Албанише Кореспонденц*. оргак бечког Министарства Спољних!

Послова за албанске ствари саопштава: Буде ли се Драч могао још неколико дана држати, тада ће можда настати обрт ситуације, у којој се данас налазе владине трупе. Загонетна је чињеница пак, да Ахмед беј Мати, за кога се говори, да је својим трупама пре три дана посео Тирану, није похитао у помоћ, пошто је Тирана свега дан хода удаљена од Драча, и по што је свакако била могућност за споразумевање између Тиране и Драча. Да су Ахмед бејове трупе оперисале иза леђа устаника, тада би драчка посада лакше оперисала против устаника. Синоћ је Пренк Биб Дода стајао са неких 2.000 људи и неколико топова код Гури-а, те је јутрос ваљда већ напао прве позиције устаника. Може се сматрати као сигурно, да ће овај део владиних трупа у долини Ише, или Кроје, већ сутра се сукобити са устаницима. Буде ли Пренк Биб Дода имао у овоме успеха, то би његове трупе можда још сутра могле да један део устаиичких група вежу на њиховим позицијама, јер усташи нису у могућности да напусте свој бочни положај, и зато се држи, да ће устаници сигурно са ове тачке учинити одлучан испад против владиних трупа, које иаступају. Буду ли трупе, које стижу са севера, вешто оперисале, тада би могле већ прекосутра напасти Фјери под командом мајора Босима. Владине трупе, које се налазе у. паступању према ЈЂушми, з које имају неких 1.600 људи, добиће ових дана још појачања, а такође се претпоставља, да један део владиних трупа маршира према Драчу, али и ова војска требаће још два дана марша док тамо стигне. Међутим о оним трупама, које су, како се говори одмарширале за Елбасан, од неко доба нема ни каквих вести, те се и из ове чињенице види, да је свака веза с њима потпуно прекинута. Устаници имају врло веште војничке вође, у борбама се држе одлично, а то све треба приписати томе факту, што се међу устаницима налазе скоро сви они албански војници, који су се са Есад

цашом у своје време повукли из Скадра, и што целом овом акцијом управљају турски генералштабни официри, који су се придружили устаничким трупама. Европска анкета у М. Азији. Беч, 6. јуна Данас је грчки посланик посесетио Берхтолда и са њим конферисао о грчко-турском сукобу. Изгледа, да су све Велике Силе пристале да пошаљу изасланике у Малу Азију. Пуцање с аустријског брода на устанике. Драч, 6. јуна. Петог јуна ове године у 5 с. и 30 м, изјутра добровољци су са параброда „Херцеговине“ испалили око 60 топовских метака на непријатељске позиције код Каваје, Газбула и Басарџика. Истог дана увече предстраже су известиле о јакој концентрацији устаника код „Порта-Ромака“, северно од Драча. Брод „Херцеговина“ са топом код кога су као послуга били добровољци, отишао је где треба да заштиги варош противу новог напада, да спречи наступање непријатеља и потпомогне наступање владиних трупа. Ноћу око 10 сати чула се јака топовска ватра у правцу „Порта-Ромака“. У Драчу непрестано влада па ника. Многе породице иселиле су се у разне крајеве Албаније. Многобројни рањеници лече се у варошким болницама, а кнегиња их сваки дан посећује. И данас је покупљено са бојишта много мртвих и рањених. Јуче је стигло 25 ру мунских добровољаца из Констанце и ставили су се на расположе ње кнезу. Одговор Турсне Грчкој. Атина, 6. маја. Текст турске ноте као одговор на последњу грчку ноту гласи: Примио сам ноту Ваше Екселенције упућене ми под 12 јуном 1914 год. по новом, под № 3057. Сматрајући да се ова нота односи само на ситуацију грчких поданика, уверавам Вашу Екселенцију да царска влада није^пропустила да испита са најправичнијим осећајима све кораке, ко}и се тичу грчких поданика. Међутим држим да

плсдност роман од Емила Золе 118 Сесилија са обичном својом нежношћу загрли троје деце, која су расла у овом разореном гњезду. Сузе јој навреше у очима, она похита да изиђе, одводећи Матеју и узевши посао из руку госпође Жозеф. Доле на тротоару она рече: — Хвала вам, господине Фрамоне; до куће ћу отићи пешице. Како је ово страшно! Право сам вам рекла, да ће мо бити као у рају у својој мирној со бици, коју ви желите да нам удесите. У фабрици Матеја не доби у радионицама никаква тачна обавештења о вршалици, коју је био наручио још пре неколико месеци. Рекли су му, да га нико о томе не може обавестиги, пошто је господарев син, господин Морис, отпутовао неким послом, а сам господар те недеље није ни једанпут завирио у фабрику. Најзад сазнаде, да је Бошен тек стигао са свог пуга и да је зацело горе заједно са својом женом. Матеја одлучи да отнде Бошеновима, не толико због вршалице,- колико да проговори о питању, које га је веома бринуло, о ступању у фабрику једног

од његових близанаца — Блеза. Овај деветнаестогодишњи младић, само што је свршио лицеј, спремаше се да се ожени маадом девојком без икаква ми раза, Шарлотом Девињ, с којом га везиваше роман, који је отпочео још у њихову детињству. Дкрнути тиме, родитељи се нису љутили, сећајући се своје свете сиромаштине. Али да би се могао одмах оженити, требало је да му се нађе занимање. Како је други бли занац, Дени, ступао у вишу професио налну школу, Бошен, сазнавши све, весело предложи да Блеза узме у службу код себе, желећи да тиме изрази уважење према рођацима, који стално биваху све богатији. Матеју уведоше у мали жути салон, где затече Констанцију; она је пила чај заједно с госпођом Анжелен, којасамо што се беше вратила од бабице. Ненадан повратак Бошенов непријатно прекиде њихов интиман разговор. Под изговором повратка с кратког гута, он се враћао с неких љубавних састанака последње врсте и досађивао женама измишљеним причама с пута; не успевши ни да се протрезни.преплићући језиком, са грозничаво усијаним очима и мамурним лицем, он сурово истицаше своје жуирство. — А, љубззни пријатељу, јз причам

дамама о свом путу у Амјен... Тамо справљају дивне пастете са печеним пловкама. Затим, кад Матеја стаде говорити о Блезу, он га обасу уверавањима о свом искреном пријатељетву: то је свршена ствар, нека му доведу младића; он ће га наместити прво с Моранжом, ради упознавања с целокупном функцијом у фабрици. Он стењаше, пљуваше, при чему заудараше на дуван, на алкохол, на мошус, којим је прожман код жена које је посећивао. А жена му се пријатно осмехиваше, како је увек чинила пред страним људима, али с времена на време, кад би се госпођа Анжелен окренула, она је бацала на њега погледе пуне очајања и одвратности. Бошен се беше распричао и признаде да нншта не зна о наруџбини вршалице, а Матеја опази, да се Констанција узнемири, обратииши паж!ву на његове речи, Већ и сама вест о ступању Блеза у фабрнку ули јој неку слутњу; сад јој би тешко, видећи до које мере муж запушта фабричне послове; затим лик Норинин јој изиђе пред очи, а у исго време сети се детета, роди јој се страх од иекакве но ве ногодбе између Бошена и МатеЈе. Матеја погоди њене мисли и исприча о изврсиом резултату Годње операције.

исприча о своме сусрету са Сесилијом, о својој посети Ефрази. Даме се престравише, а Бошен нахођаше да јесве то веома занимљиво, те захтеваше од свог рођака да саопшти што више појединости о интимној страни ове ствари. Најзад, матери се оте узвик избављења. —А, ево и Мориса! Уђе син, једиио божанство на коме су се сад уседсређавали сва нежности сав понос; наследник и будући краљ који спасава краљевство које се распада упоредо с њимузвисиће се и она, сњегове десне стране сијаће са својим ореолом и она. У њеним очима он беше врло леп, висок снажан, непобедан као легендарни принц. Кад он објасни, како је успео да повољно сврши неку ствар, коју је отац почео без успеха, она погледа у њега као у победоносног спаситеља. Да би њену радост учинио потпуном, он рече, да ће вршалица бити готова пре спршетка недеље. — Мили мој, требало би да попијеш шољу чаја, ти сувише радиш главом, чај би те освежио. Он пристаде и весело додаде: — А знаш ли, да ме умало није прегазио омнибус у улици Риволи. — Наставиће се —