Trgovinski glasnik

Сфина 2.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 129

могла дати земљи ону корист, која Начина има више али у глав- ново друштво, почела је рад. По се с правом од ње очекивала. У ном могу се подвести под ове кретачи те установе, радили су, права је кроз цео свој живот од групе. Или ће држава сама узети потпуно зналачки, а установу су оснивања до данашњих дана сгално у своје руке откуп имања па их ставили одмах на здраву подлогу кубурила, и оно мало добра, које онда препродати чивчијама, колико и поуздану основу. Тарифе за о њима треба а остатак и другим сигурање живота израђене су по људима, или ће се оставити то опробаној математичкој оспови, а слобоеној иницијативи, разуме се, услове за сва осигурања прегле-

је земљи учинила скупо смо платили. Узимањем зајмова на страни у Управи се нагомилавао за кратко време новац, који се није могао брзо пласирати, а за тим су на стајале године у којима се никакав хипотекарни зајам није могао отворити, као што је сада случаЈ. Због тога је и дошло, да је хипотекарни зајам у Србији веома скуп и да га једва вароши могу издржати а за сеоска имања постајао Је често убитачан. Ми можсмо слободно рећи дај

дало је и одобрило Министарство Народне Привреде Чланови оснивачи су успели да задобију везе еа највећим друштвима за реоси-; гурање. Све то доказује да ће „Шумадија“ са лепим успехом ра-[

са тачно прописаним начином рада. Или ће најзад држава негде сама узети у своје руке откуп а негда створити погодне приватне установе за тај посао. Разуме се, да би овај начии био још најбољи, ако би се само и сваком приватном дити. човек) дозволило да може већи ко Нарочито пак морамо да иста-| мплекс купити, али под оградом да кнемо једну новину коју је увела! чивчијама има уступити по одре- „Шумадија". Та се новина састођеноЈ цени онолико имања колико ји у овоме: познато је и ширем у Србији, и поред Управе Фон- се буде прописало На тај начин ; свету, да сва осигуравајућа дру дова, немамо регулисан хипотека- би се посао државни олакшао и! штва временом образују велике ран кредит, или га бар имамо за пре би се дошло до решења са- фондове лремијских резерва. По Стару Србију како тако, а за мог питања, које је од највеће науци о осигурању ти се фондонову га никако и немамо. Ако се важности за наше нове крајеве. ви сматрају као потраживања опродужи овако радити, као што Али ма како да се буде то ии- сигураника према друштву, јер оно се досада радило, за Нову Ср- тање решило ипак ће најважнија сваке године према нарочитом бију га никад нећемо ни имати. ствар у њему бити пктање кре плану резервише један део од преДакле, нећемо бити у стању да дита. У овом случају хипотекар- мија ради доцније исплате осигуновим крајевима још за дуго да , ног, јер ће откупљена земља увек мо прави хипотекарни кредит. морати служити за подлогу дуга,

Познато је свима, да се у но- који је за њу учињен. вим крајевима по варошима и селима врше продаје имања; нарочито то чине Турци у циљу исељавања. Пошто продаја сеоских имања задире у питање о чивчи

Н.

ном уставова Тцг.

Новоосновано друштво за оси јама, то је Влада за продају и јед- гурање и реосигурање „Шумадија" НИХ и других имања издала уредбу, послало нам је ових дана један по којој је продаја градских имања циркулар, којим нас извештава, слб^одна, а продаја сеоских само да је друштво огпочело свој рад у толико у колико су имања без на свима пословима осигурања. Због тога на страни морају осичивчија и у колико та имања ку- То ново друштво створио је наш гураваЈућа друштва да нласирају пују земљорадници. Тежња је да трговачки фонд увиђајући потре- своје резервпе фондове у такве! се имања на којим има чивчија бу нашег трговачког сталежа. Збоп вредности. Код нас пак не постоје уступе самим њима у откуп. По- тога ми сматрамо за дужност 1 о пласирању прем. резерве никакви

ране суме. У пракси осигуравајућег друштва. а нарочито код др жавних надзорних власти потекло је услед тога питање: на који начин греба да буду пласирани ти фондови? На страни је државна надзорна власт узела принцип, да ти фондовк морају бити сигурно пласирани, и да морају бити лако ликвидни. Као сигурни пласман, сматра се данас хипотекарни зајам.

што су чивчије у главном били да бојаву тога друштва пропратиексплоатисани од стране бегова и мо са неколико речи. сопственика имања, то они нису Чланови Трговачког Фонда знани успели да имају какву гото- јући да наш трговачки сталеж повину, која би им сад добро до- највише има потребу за осигура шла, да би могли откупити зем- њем, покренули су мисао, да се ље које су обрађивали, И ако је оснује једно друштво за осигурачивчијама у главном признато пра-ње, у коме ће преовлађивати тр зервом и шпекулишу. По пласмаво на откуп имања ипак је оно говачки сталеж, и тиме нашем тр ну пак прем. резерве оцењује се

законски прописи. Наша домаћа! друштва пласирају своју резерву како за најбоље нађу гледајући дај при том истерају што већу камату, а страна друштва, пошто њихов стран посао не погпада под одредбе њихових закона, с том ре

илузорно стога, што чизчије не- говцу дати пршшке, да подмири мају средстава, да би могли учи- своју потребу за осигурањем код нити употребу од свога права от- једне установе, где ће његови инкупа. Настаје питање како ће се тереси бити најбољ»заштићени. уредити откуп па да чивчије ви Та је мисао приведена у дело,

де користи од свога права откупа. и „Шумадија" како је названо то штво треба само да управља а не

солидност и сигурност једнога дру штва. Чланови покретачи „Шу маднје“ увиђајући пак, да је прем. резерва потраживање осигураника према друштву и да с њом дру-

да шпекулише — одлучили су да пласман те резерве буде потпуно сигуран и лако ликвидан. То је мишљење нашло у пракси примену на гај начин, што према статутима „Шумадије" фондови премијске резерве морају се пласирати у хипотекарним зајмовима. Овако решење тог питања о пласирању премијске резерве потпуно одговара техници осигурања и правничком појму прем. резерве. Ту новину у пракси домаћих осигуравајућих друштава, коју је увела „Шумадија“ у свој рад поздрављамо најискреније, и мило нам је да једно наше друштво буде свесно толико свог задатка и да на тај начин води рачуна и о самим оснгураницима. Поред те новине друштво „Шумадија" потпомаже и хумане трговачке установе, тиме што један део чисте добити уступа Трговачком Фонду за његове циљеве. Желећи „Шумадији" срећан почетак и успех у раду, ми се надамо, да ће она наићи код нашег трг. сталежа на велику потпору и предусретљивост. Хрватска и Славонија (Ичпештаја Српског Пресбароа) Рад сабора. Загреб, 12. јуиа. Сабор, који је јуче почео бу џетску дебату изјавом референта зећине, Кришковића, који је рекао, да гласање предрачуна није сада питање поверења влади, него претходни услов за даљи законодавни рад, — данас је решио, да се сутра прими јед-омесечни индемнитен јер се до краја ов. м. но може свршити редовни предрачун. Вечерас се наставља буџетна дебата. Пошго је народни посланик Старчевићанске странке, Загорац, иступио, то је на његово место за члана регниколарне депутације за финансијске преговоре са Угарском изабран Др. Миле Старчевић. Данас има хрватска депутација седницу, на којој ће решити, које податке треба тражити од угарске владе за припремање материјала. 0

У преводу од Мих. Ђукнића.

II

( )

0 иримању на берзи. Берзе може посећивати свако оно лице, које је способно да закључи обавезе. Према томе не могу бити при мљени на берзи: 1., лица која су пала под стечај и чија имена нису избрисана из протокола палих под стечај према чл. 816. и 839. Трговачког Законика; 2., Лица која су осуђивана за злоупотребу поверања или су учииили какав преступ против сопствености или један од следећих преступа: крађа државног новца, крађа из државне благајнице, навођење на крађу, крађа из државних депозита, лажно сведочење и клевета. На тражење Трговачкпх Комора надлежни судови издају бесплатно и на обичној хартији изводе о стању осуда горепоменутих лица. Изасланство је дужно да искључује из берзанског локалз: 1., Сваког оног који врши на берзи операције са обавезницама и вредно ј стима а које нису уписане у нарочитој за то одређени-списзк.

2., Лице које је пало под стечај к свако друго лице, које не испуњавг своје трговачке обавезе а у свима слу чајевима лица, која су у гемо:ућностг да одговарају својим плаћањима; 3, Свако оно лице које се не прм држава закона и нравилника о трго вачким берзама и правилника и пра вила, која су прописале надлежне Ела сти да се брину о пословима у ти& берзама као и лица која ремете ре; и која шкоде угледу берзе; 4., Лица која су искључена са друп италијанске или стране берзе; 5 , Уписане посреднике који врнл операције за свој сопствени рачун, кас и она који су привремено искључени као и оне који врше операције з; рачун лица која су са берзе искљу чена. Привремена искљученост може пре статн онда кад се узроци који су мо тивисали ту меру престали да по стоје. Лист искључених лица са берзе с; свим или привремено саопштава свим: берзама у Краљевини синдик берзе. Трговачке Коморе могу увести, по што се сгшразуму са ,'изасланством 1 синдикатом берзе, за примање иа бе^ зи употребу личних карата за лиц< која врше обично берзаиске операција

Карте се издају на захтев на оби чној хартији. Те су карте личне и вреде за годину дана, рачунајући од дана кад с> издаге и дају право на улаз у све берзе постојеће у Краљевини. III. Примање вредности у коту. — Распоред часова рада и продаја на лицитацији. Примају се пунолравно у коту на берзама где се продају јавне вредности: !., обавезнице државног дуга; 2., обавезнице које гараитује држава; 3., обавезнице италијанског хипотекарног кредита; 4., обавезнице које емитују провинције и општине; и 5.‘ обавезнице које се могу уступити: Обавезнице моралиих лнца, роба и храна могу се прнмити у коту по ре шењу трговачке коморе а по саслушању изасланства и синдиката берзе. Трговачке коморе могу примити у коту мотивисаним решењем, које, ради одобрења, мора бити поднето Минисгарству земљорлдње, ипдустрије и трговине најдаље следећега дана, облнгациј? трговачких ахционарских друштава основаних по за«ону са упла-

ћеном каматом од 600 000 лира најмање, кад та друштва испуњавају разне следеће услове: 1., да је билансе друштва за две последње године одобрила главна скупштина акционара и да су према закону објављени; 2., да како изасланство тако снндикат берзе дају повољно мишљење за то примање; 3., да друштво има у месту у коме је седиште берзе једног представника који ће водити рачуна о вредностима. Није потребно уверавати се о услову помеиутом овде под 1 кад је Р еч о друштву које је основано услед фузије више других друштава, која су, свако за свој рачун испунила тај услов, само ако укупна сума капитала који, донесе свако од тих друштава, није мањи од половине капитала новог друшгва и да капитал новог АРУ' штва, који потиче услед номенуте фу зије не буде мањи од 1 милиона лир* стварно уилаћених. По молби за примање у коту решзва управни одбор друштва н за тим молбу нредаје трговачкој комори преД' седник коморе. За примање у коту обавезпица ДР' жавних страних зајмова потребно ћ одобрење владе. (Наставиће се)